„Hipoalergenski“ KIKIRIKI

Ukrštanjem različitih sorti naučnici su uspeli da naprave kikiriki sa znatno smanjenim nivoom proteina koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Bezbedniji kikiriki mogao bi da smanji broj osoba kod kojih će se razviti alergija, ali i da ublaži reakciju kod onih koji su osetljivi na ovu namirnicu. Naučnici su kreirali kikiriki koji bi milione ljudi u svetu mogao da oslobodi straha od potencijalne smrtonosne alergijske reakcije. Orašasti plodovi su u samom vrhu liste namirnica na koje ljudi nisu tolerantni, a samo u Velikoj Britaniji oko 250.000 osoba alergično je na kikiriki.

Čak i kontakt sa izuzetno malom količinom kikirikija može izazvati reakciju organizma. To može biti izuzetno opasno, pa čak imati i smrtni ishod, dok se blaže reakcije manifestuju kao mučnina, povraćanje i osip. Osobe osetljive na ovu namirnicu prinuđene su da iz ishrane izbace sve proizvode koji je sadrže, kao i da izbegavaju druge koji su bili u kontaktu sa njom.

Orašasti plodovi sadrže više proteina za koje se veruje da pokreću alergijsku reakciju. Termičkom obradom ta osobina se ne uklanja. Naprotiv. Mogućnost ozbiljnije reakcije povećava se kada se unosi pečen kikiriki. Naučnici su izolovali tri proteina u koštunicama koji izazivaju najviše problema. Oko 900 različitih vrsta kikirikija ispitano je tokom „potrage“ za prirodnim mutacijama koje su dovele do smanjenog sadržaja opasnih proteina.

Koristeći konvencionalne metode ukrštanja, stručni tim uspeo je da dobije kikiriki sa znatno smanjenim nivoom proteina koji mogu izazvati alergijsku reakciju. „Za one koji pate od osetljivosti na hranu, jedan zalogaj ravan je ujedu zmije otrovnice“, istakla je Soeila Maleki koja je rukovodila istraživanjem. Prema njenim rečima, školskoj deci sa ovakvim problemom je posebno teško jer se dešava da ih po školskom dvorištu jure vršnjaci sa kriškom hleba namazanom puterom od kikirikija.

„Nastavljamo da ispitujemo sorte kako bismo došli do kikirikija sa najmanjim rizikom od izazivanja reakcije. Kada budemo imali takvu sortu moći ćemo da je uzgajamo masovno“, objasnila je Malekijeva koja je naučnica u istraživačkoj grupi za alergije izazvane hranom pri Poljoprivrednom odseku u Nju Orleansu. Ipak, orašasti plodovi sadrže brojne alergene, to jest supstance koji izazivaju reakciju organizma zbog čega je nemoguće napraviti kikiriki koji će biti bezbedan za sve.

„Ipak, ‘hipoalergenski’ kikiriki mogao bi da smanji broj osoba kod kojih će se razviti alergija, ali i ublažiti reakcije kod onih koji su osetljivi na ovu namirnicu“, navela je Malekijeva. Američki istraživači su uvereni da nova „bezbednija“ sorta može da pomogne pri smanjenju stepena osetljivosti, ali će samo nastavak ispitivanja dati neophodne odgovore.

Rezultati istraživanja druge grupe naučnika sa univerziteta u Geteborgu i Minhenu pokazali su da konzumiranje ribe ili život u seoskoj sredini štiti bebe od pojave alergija kasnije tokom života. Stručni tim utvrdio je da se imuni sistem oblikuje u prvim godinama života, a život na seoskom imanju ili u neposrednoj blizini mogao bi da pomogne da se razvije tolerancija na alergene.

Predstavnici Udruženja za borbu protiv astme u Velikoj Britaniji ističu da uprkos činjenici da alergija na hranu izazove pojavu astmatičnih simptoma kod 20 odsto obolelih od ovog oboljenja disajnih puteva, reakcije na kikiriki mnogo su češće i opasnije po život nego astmatični napadi.

Svaki pristup koji će doprineti smanjenju broja pacijenata koji su primljeni u bolnicu usled astmatičnih napada izazvanih hranom predstavlja korak napred ka boljoj terapiji, ali i prevenciji, naglašavaju u ovom udruženju.

Izvor RTS