Uživajte na suncu, ali mudro!

Sunčevi zraci pozitivno utiču na psihu i telo. Ali istovremeno, oni mogu da ugroze zdravlje. A budući da uskoro počinje sezona godišnjih odmora, pravo je vreme za obnavljanje gradiva i usvajanjenovih, preventivnih „beach beauty“ lekcija.

Bez obzira na brojnaupozorenja stručnjaka, učestalost pojave melanoma i
loša iskustva ljudi oko nas, većina i dalje ne preduzima sve što je
potrebno da bi se zaštitila od štetnih uticaja sunčevih zraka. A kada se
zna da se kancer kože može sprečiti, nemar prema zdravlju teško može
da se shvati i toleriše. Zato, neka ovo bude prelomni trenutak kada
ćete konačno naučiti (i početi da primenjujete) važne lekcije koje će
vam pomoći da uživate u morskoj avanturi i budete bezbedni čak i na
+40.

Ozbiljno shvatite zdravstvena upozorenja
Iako je većina ljudi
upoznata sa opasnostima izlaganja kože sunčevim zracima (bez UV
zaštite i u nepovoljnom delu dana), broj slučajeva melanoma konstantno
se uvećava. No, mnogi ne shvataju ozbiljnost ove bolesti, koja nije
uvek izlečiva. Terapija često podrazumeva radikalnu operaciju i
hemoterapiju, a trajni ožiljci su gotovo neizbežni.

Vodite računa o najvećim faktorima rizika od melanoma
Istraživanja
pokazuju da je rizik od melanoma najveći kod osoba koje imaju mnogo
mladeža, kao i kod onih sa ličnom ili porodičnom istorijom bolesti.
Takođe, ljudi svetle puti, sa mnogo pegica, svetle kose i očiju, kao i
oni koji su kao deca imali opekotine od sunca, ili često borave na
suncu, izloženi su većem riziku od kancera. Osim toga, brojni lekovi –
kontraceptivna pilula, antidepresivi, antibiotici i preparati protiv
akni – mogu da uvećaju fotosenzitivnost kože. Ukoliko uzimate neki
medikament iz ovih kategorija, pitajte svog lekara da li je povećanje
fotosenzitivnosti nuspojava terapije. Ukoliko jeste, moraćete više da se
štitite od sunca.

Pojačajte zaštitu
Upotreba kreme sa SPF 30+ je korisna, ali nije dovoljna i ne treba da se smatra prvom linijom odbrane. Jednostavno, većina ljudi ne koristi dovoljnu količinu ovih preparata, niti ih nanosi na sve izložene delove kože, zbog čega i dalje postoji opasnost od pojave opekotina od sunca. U ostale zaštitne mere spadaju boravak u hladovini i izbegavanje aktivnosti na suncu u periodu kada je dejstvo UV zraka najjače (između 11 i 15 časova). Takođe, obavezno nosite šešir širokog oboda i odeću koja pokriva najveći deo tela. Tamni, gusto tkani materijali najviše sprečavaju prodor UV zraka.

Nosite sunčane naočare sa UV zaštitom
Baš kao i na koži, i na očima mogu da se pojave kumulativna oštećenja od sunčevih zraka – iritacija, katarakta ili kancer kože kapaka. Zato je najbolje da nosite sunčane naočare sa visokom UV zaštitom (300 – 400), kao i da stakla budu što veća, da bi se pokrila što veća površina oko oka.

Hladovina nije uvek bezbedna
UV zračenje ne izaziva osećaj toplote u koži – potiče od sunca ili od infracrvenih zraka. To znači da koža može da izgori i kada je oblačno. Dakle, kad god je nivo UV zračenja 3 (ili veći) obavezno koristite sredstva za zaštitu od sunca, čak i ako je hladno i oblačno.

Ograničite boravak na suncu
Čak i ako koristite zaštitu, kumulativno izlaganje sunčevim zracima može da izazove prerano starenje i kancer kože. Pri svakom izlaganju kože UV zračenju, pojavljuju se ćelijska oštećenja, koja se vremenom  akumuliraju, što povećava rizik od kancera. Jedina zaštita je svakodnevna primena preparata sa UV filterom i ograničavanje boravka na otvorenom.

Oprez, vozači!
Ukoliko vaš posao podrazumeva duge vožnje automobilom, a naročito ako ste za volanom, onda vam je potrebna naročita zaštita od sunca. Istraživači su kod osoba koje provode mnogo sati za volanom otkrili više spororastućih ćelija melanoma na levoj strani glave, vrata, ruku i šaka – zbog učestalog izlaganja suncu kroz bočna stakla. Ovo staklo filtrira neke od UVB zraka (koji uzrokuju opekotine), ali ne toliko UVA zrake, koji dublje prodiru u kožu i uzrokuju ćelijska oštećenja. Osim svakodnevne upotrebe preparata sa UVA i UVB zaštitom, investirajte u zatamnjena stakla na vozilu, koja blokiraju čak 97 odsto UVA zraka.

Redovno odlazite na dermatološke preglede
Redovni pregledi kože – bar jednom godišnje – apsolutna su potreba, jer se jedino tako mogu na vreme otkriti mnogi ozbiljni problemi. Razumljivo, ako između dva redovna pregleda uočite nešto sumnjivo, obratite se dermatologu (ili plastičnom hirurgu).
Većina stručnjaka preporučuje samopregled svaka tri meseca, u kojem
treba da obratite pažnju na ranice koje ne zarastaju, manje, crvene ili
beličaste „grudvice“ na koži, nove pigmentacije ili mladeže koji menjaju
boju, oblik ili debljinu. Kontrolni pregledi su naročito važni za osobe
koje su već imale neki oblik kancera kože!

Istražite svaki delić
kože
Karcinomi kože koji ne metastaziraju (kancer bazalnih i
skvamoznih ćelija) obično se pojavljuju na delovima tela koji su
izloženi suncu – nadlaktice, lice, vrat, uši i šake. Zato pažljivo pregledajte
kožu ovih delova tela. Takođe, pregledajte listove – najčešću oblast pojave
melanoma kod žena. Sklonost ka kanceru je gotovo podjednako uslovljena
genima i izlaganjem suncu. Upravo zbog toga, melanom može da se
pojavi na bilo kom delu tela, uključujući tabane, zadnjicu,
genitalije, teme, čak i ispod noktiju na rukama i nogama. Istražite
svaki delić kože (ako je potrebno, koristite ogledalce).

Preplanulost
nije zaštita od sunca
Čak i ako vaša koža brzo tamni i niste skloni
da izgorite na suncu, to ne znači da možete bez adekvatne zaštite.
Zapravo, preplanulost ubrzava starenje  kože. Što se tiče veštačke
preplanulosti (preparati zasamopotamnjivanje), iako nije štetna, ne pruža nikakvu zaštitu od UV zračenja, tako da je preparat sa UV filterima apsolutno neophodan.

Zaboravite na solarijum
Solarijumi emituju UV zračenje do tri puta jače od prirodnog sunčevog zračenja tokom najtoplijeg dela dana! Eksperti su nedavno klasifikovali solarijume u prvu grupu karcinogena – pored arsenika i azbesta. Istraživanja su pokazala da upotreba solarijuma povećava rizik od melanoma za 45 odsto, odnosno za 75 odsto kod osoba mlađih od trideset godina. To je nesumnjivo dovoljno da vas odvrati od namere da dobijete preplanulu boju na ovaj način. A ako nije, znajte da izlaganje veštačkom UV zračenju izaziva preranu pojavu bora i dispigmentacije.

Izbegavajte terapiju suncem
Vitamin D, koji je važan za održavanje zdravlja kostiju i mišića, prirodno se sintetiše u koži prilikom boravka na suncu. Ipak, za ovaj efekat dovoljno je samo pet minuta, naročito tokom letnjih meseci. Tokom zimskih meseci, kod osoba koje ne izlaze napolje (zbog hroničnih bolesti ili drugih objektivnih ograničenja), ponekad se javlja potreba za ovim vitaminom, koja međutim, može lako da se kompenzuje uzimanjem suplemenata (ali njih treba da koristite samo na preporuku lekara).