Da se upoznamo – ponovo?!

Dragica Knežević, urednica Lepote

Nedavno mi se drugarica, koja uskoro treba da uplovi u bračnu luku, požalila na svog budućeg supruga koji je do juče bio najlepši, najpametniji, najsposobniji… U svakoj priči o njemu uvek je koristila toliko superlativa koliko ih, verujte, niko od nas nije upotrebio ni na času srpskog jezika kada smo učili komparaciju prideva.

– Znaš, Dadice, on me uopšte ne razume!
– Kako? Zar je moguće da ovo čujem iz Sanjinih usta?!
– Eto tako. Udarila sam na njegovu mušku sujetu, na ego, ili ne znam već na šta. Poludeo čovek skroz na skroz zato što hoću da zadržim svoje prezime. Pa šta, eto dodaću i njegovo, i njegove babe (ako treba), i tetke, i strine, ali svoje ne dam. Razumeš, ne dam i tačka!

Zamisli on meni kaže da je, ako želim da se „kitim“ prezimenima, trebalo da se udam za Žan Klod Van Dama, on meni…. Kako da, nakon trideset godina, Sanja Kostić postane Sanja Popović? Kako da se potpišem u mejlu – Sanja Kostić, mislim Popović, mislim ona što je bila Popović a sad je Kostić… Uh, razumeš o čemu ti pričam. To ti je kao da se sa svim poslovnim saradnicima ponovo upoznaješ. Čist gubitak identiteta.

Možete li da pretpostavite šta je moja prijateljica na kraju uradila? Kako biste vi reagovale kada biste se našle u ovakvoj situaciji?