I dok smo svi čuli (čitali ili pak doživeli) sve o postporođajnom stanju žene, koji obuhvata niz faktora, od promene hormona u samom telu, preko nespavanja, bola zbog rane (bilo prirodnog ili carskog porođaja) i svih pratećih elemenata, postoji termin u psihologiji o kojem se retko ili skoro nikada ne priča. U pitanju je psihološko stanje koje doživljavaju žene tokom cele trudnoće, ili pak usled spontanog pobačaja, (koji je i dalje tabu tema, iako je vrlo učestao). U tekstu u nastavku bavimo se upravo ovim često skrajnutom, nevidljivom, a poprilično važnom temom. Peripartalna depresija je oblik depresije koji se javlja tokom trudnoće (prenatalno) i/ili u periodu nakon porođaja (postpartalno). Uz to, tehnički, pod ovaj pojam podrazumeva se i stanje koje se javlja kod žena koje iskuse spontani pobačaj. Termin peripartalna koristi se kako bi obuhvatio ceo period oko porođaja – pre i posle – jer se depresivni simptomi mogu razviti i pre rođenja deteta, ne samo posle.
Kako igleda peripartalna depresija?
Za razliku od uobičajenog baby bluesa (kratkotrajnog osećanja tuge i promena raspoloženja koje pogađa mnoge žene nakon porođaja), peripartalna depresija je ozbiljniji i dugotrajniji poremećaj raspoloženja. Simptomi uključuju:
duboku tugu, bezvoljnost ili beznadežnost
anksioznost i razdražljivost
gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti
osećaj krivice ili neadekvatnosti kao majke
poremećaje spavanja i apetita
poteškoće u povezivanju s detetom
u težim slučajevima – suicidalne misli
Zašto se o njoj (još uvek) ne govori dovoljno?
- Društveni pritisak: Očekuje se da majčinstvo bude najlepši period u životu žene. Zbog tog ideala, žene se često osećaju krivim ako nisu srećne i ispunjene nakon porođaja.
Stigma mentalnog zdravlja: Mnoge žene ne traže pomoć jer se boje osude, da će ih društvo smatrati lošim majkama ili slabima.
Nedovoljna edukacija: I trudnice i njihovi partneri često nisu informisani o ovom stanju, niti im se o njemu priča tokom redovnih lekarskih kontrola.
Zanemarivanje simptoma: Lekari i okolina mogu pogrešno pripisati simptome hormonima ili umoru, čime se problem minimizira i ignoriše.
Da li u peripartalnu depresiju spada i depresija usled gubitka bebe odnosno spontanog pobačaja?
Da, depresija koja se javlja nakon spontanog pobačaja, intrauterine smrti (mrtvorođenja) ili gubitka bebe tehnički može spadati u peripartalnu depresiju, iako se u praksi često klasifikuje kao reaktivna depresija ili tuga zbog gubitka. Međutim, granica između tuge i kliničke depresije može biti vrlo tanka.
Peripartalna depresija obuhvata mentalne poremećaje u periodu trudnoće i neposredno nakon porođaja — uključujući i situacije kada se trudnoća završi tragično.
Žene koje dožive spontani pobačaj, vanmateričnu trudnoću ili gubitak novorođenčeta mogu razviti kliničku depresiju, anksioznost, posttraumatski stres (PTSP) ili kombinaciju navedenog. U tim slučajevima, govorimo o peripartalnoj depresiji uz traumatski gubitak, što dodatno povećava rizik od dugotrajnog psihološkog opterećenja.
Nevidljiva trauma
Gubitak bebe, posebno u ranoj trudnoći, često nije vidljiva drugima, pa ni podrška okoline nije uvek prisutna. Tema gubitka trudnoće i dalje je tabu u mnogim društvima, a žene osećaju sram, krivicu ili osećaj neuspeha. Veoma retko se ženama koje su izgubile trudnoću automatski nudi psihološka pomoć, iako bi to trebalo da bude deo standardne zdravstvene nege.
Tuga je normalna i očekivana, ali ako traje duže od nekoliko nedelja i počne da ometa funkcionisanje, može ukazivati na depresiju. Nije slabost tražiti pomoć — naprotiv, to je čin snage i brige o sebi. Postoje terapeuti i grupe podrške koji su specijalizovani za perinatalni gubitak.
Zašto je važno govoriti o peripartalnoj depresiji?
Zato što utiče ne samo na majku, već i na emocionalni i fizički razvoj deteta, partnerske odnose i celokupno porodično funkcionisanje. Rana dijagnostika i podrška — kroz terapiju, lekove (kada je potrebno) i razumevanje — mogu u potpunosti izlečiti peripartalnu depresiju.
Foto: ROMAN ODINTSOV/pexels, Rachel Claire/pexels
