Da li ste zapeli u stanje „funkcionalnog zamrzavanja“ – i kako da se oslobodite tog osećaja?

Možda vam se desilo da poslednjih meseci, dok skrolujete TikTok, naletite na sadržaje o emocionalnoj otupelosti, hroničnom umoru ili osećaju da ste tu, ali ne i prisutni. Sve više korisnika govori o fenomenu koji nazivaju funkcionalno zamrzavanje (engl. functional freeze) – i, zaista, mnogi od nas se u tim opisima mogu prepoznati. Ovaj termin možda nije zvanični medicinski izraz, ali opisuje stanje koje se i te kako događa: kada svakodnevno funkcionišete – radite, obavljate obaveze, smeškate se – dok se iznutra osećate kao da ste na ivici. Umorni ste, ali i anksiozni. Iscrpljeni, ali nesposobni da se zaustavite. U nekoj vrsti emocionalne pauze, ali život ide dalje – i vi s njim.

Šta se dešava u telu tokom funkcionalnog zamrzavanja?

Kada ste pod stresom, vaše telo instinktivno reaguje – kroz borbu, bekstvo, prilagođavanje (engl. fawn) ili zamrzavanje. U slučaju funkcionalnog zamrzavanja, telo i um deluju kao da su zaglavljeni: spolja delujete kao da sve držite pod kontrolom, dok se iznutra gasite. Ovaj odgovor je način na koji telo pokušava da vas zaštiti – često automatski, nesvesno. Može biti izazvan visokim pritiskom na poslu, porodičnim zahtevima, konfliktima ili čak dugotrajnom mentalnom iscrpljenošću. Mnogi koji prolaze kroz ovo stanje opisuju ga kao osećaj da posmatraju sebe sa strane, kao kroz maglu.

Kako da prepoznate da ste u stanju funkcionalnog zamrzavanja?

Simptomi se mogu manifestovati fizički, kognitivno i emotivno. Fizički simptomi su: usporen puls, plitko disanje, napetost mišića, hladne ruke i noge, osećaj težine u telu. Kognitivni znakovi ogledaju se kroz zamućene misli, teškoće s donošenjem odluka, osećaj nestvarnosti, zaboravnost. I, na posletku, ali ne i najmanje važno, tu su i emotivni simptomi: emocionalna otupelost, umorno ali na ivici osećanje, nervoza, povučenost, osećaj da ste zarobljeni. Važno je znati da ovi simptomi ne moraju izgledati isto kod svih. Neki ih osećaju blagim intenzitetom, dok se kod drugih javljaju jače i duže – danima, pa čak i nedeljama. Ako vam treba nekoliko pokušaja da ustanete iz kreveta, ili se povremeno povučete da biste skupili energiju – ne brinite, to nije alarm za uzbunu. Ali ako primetite da vam treba sve više vremena da obavite jednostavne zadatke, da ste hronično umorni ili emotivno distancirani – to je znak da telo traži vašu pažnju. U tom slučaju, korisno je zastati i zapitati se: Šta me to iscrpljuje? Šta ignorišem? Ova vrsta svesnosti može biti prvi korak ka izlasku iz zamrznutog stanja.

Kako izaći iz začaranog kruga funkcionalnog zamrzavanja?

Prvi korak je prepoznavanje – prihvatanje da nešto nije kako treba i da vam je potrebna promena. Sledeći je povratak telu i sadašnjem trenutku, što se može postići jednostavnim, ali moćnim tehnikama. Jedna od njih je uzemljenje (engl. grounding). Ova tehnika vam savetuje da imenujete pet stvari koje vidite, četiri koje možete dodirnuti, tri koje čujete, dve koje možete omirisati, jednu koju možete okusiti. Na ovaj način vraćamo pažnju na realnost i pomažemo telu da se oslobodi napetosti. Fizička aktivnost budi telo i pomaže da se emocije procesuiraju umesto da se potiskuju. Bilo da je u pitanju kratka šetnja, joga, ples ili vežbanje, kretanje može da vam pomogne da se odmrznete. I na kraju, tu su i mala zadovoljstva: gumena bombona (ili dve), omiljena pesma, dodir mekane tkanine – sve što vas vraća u kontakt sa sobom i realnošću.  Za neke, ovaj reset dolazi brzo, dok će drugima trebati više vremena i, eventualno, pomoć stručnjaka. I to je u redu. Potražiti pomoć nije slabost – to je hrabar korak ka slobodi. Funkcionalno zamrzavanje nije lenjost, ni preterana drama. To je mehanizam preživljavanja tela i uma kada su predugo pod pritiskom. Ako se prepoznajete u ovom opisu, niste sami – i ima načina da se ponovo povežete sa sobom. Osluškujte telo. Pratite signale. I dajte sebi dozvolu da usporite – kako biste se pokrenuli tamo gde je to zaista važno.

Foto: Alina Matveycheva / pexels,  Instagram @sandra.el