Problem o kojem se ćuti: Šta je anksioznost zbog odvajanja i zašto se javlja kod majki?

Osećaj teskobe koji se javlja svaki put kada treba da ostavite dete i izađete iz kuće, makar na kratko, nije nešto o čemu se često govori. A trebalo bi. Jer anksioznost zbog odvajanja (separation anxiety) – iako se obično povezuje s decom – vrlo često pogađa i majke, i to tiho, nevidljivo i duboko. Naime, nakon što postane majka, žena se iz korena menja. Njen svet počinje da se vrti oko te malene osobe kojoj je potrebna 24 sata dnevno. U tim prvim mesecima, kada je sve novo, neizvesno i emotivno, ta bliskost između majke i bebe postaje poput neraskidive niti. Međutim, kako dete odrasta, prirodno je da se pojavljuju trenuci odvajanja – bilo da je reč o povratku na posao, vikendu kod bake i deke ili samo kratkom izlasku bez deteta. Upravo tada se kod mnogih žena javlja snažan osećaj nelagode, zabrinutosti i krivice, koji ne umeju baš lako da objasne – osim što jednostavno ne mogu da ga ostave.

Anksioznost zbog odvajanja

Taj osećaj može biti suptilan, poput strepnje u stomaku, ali i iscrpljujući – sa mislima koje neprestano kruže oko pitanja da li je dete dobro, da li ga neko razume kao ona, da li će mu nešto nedostajati ako nje nema. Neke majke ne uspevaju da se opuste ni kada znaju da je dete na sigurnom, a osećaj krivice zbog uživanja u sopstvenom vremenu dodatno otežava stvar. Anksioznost zbog odvajanja kod majki često se javlja i zbog duboko ukorenjenih uverenja da dobra majka mora uvek da bude tu, da je odsustvo sebičnost, a lična potreba nešto što se stavlja po strani. U svetu u kojem se očekuje da budete i brižne i jake, i uvek dostupne, a pritom i uspešne i nasmejane, nije čudo što se osećaj odvajanja doživljava kao unutrašnji lom. Ipak, važno je znati da anksioznost zbog odvajanja nije znak da je sa vama nešto pogrešno. To je odraz ljubavi, povezanosti i odgovornosti. Ali isto tako, to je signal da je vreme da se zapitate: gde sam ja u svemu tome? Jer majčinstvo ne znači nestanak žene koja je postojala pre toga – naprotiv. U toj ženi leži snaga, nežnost i pravo da brine i o sebi.

Kako se prevazilazi anksioznost zbog odvajanja?

Vreme, podrška i nežnost prema sebi ključni su u prevazilaženju ovih osećanja. Prvi korak je dozvoliti sebi da ih prepoznate, bez osećaja stida ili krivice. Nije slabost to što vam nedostaje dete – to je odraz duboke veze i brižnosti. Ali ta ista ljubav mora uključiti i vas. Kada sebi date dozvolu da budete i majka i žena – onda počinje istinsko osnaživanje. Anksioznost zbog odvajanja ne nestaje preko noći, ali sa svakim malim odmakom – korakom napred, iskrenim razgovorom, danom kada ste odlučili da verujete i detetu i sebi – ono postaje tiše, blaže, podnošljivije. Na tom putu, važno je da se okružite podrškom – partnerom, prijateljicama, drugim majkama koje razumeju o čemu govorite, pa čak i stručnom osobom, ukoliko osećate da vam je teško da se sami izborite. Jedan od korisnih koraka jeste postepeno odvajanje. Počnite sa kratkim izlascima – desetak minuta šetnje, kafa sa prijateljicom u blizini ili odlazak u prodavnicu bez deteta. Pratite svoja osećanja, ali nemojte bežati od njih. Umesto da ih gušite, priznajte ih sebi: „Teško mi je jer mi je stalo.“ Ovakva iskrenost prema sebi oslobađa. Uvedite i male rituale koje posvećujete samo sebi. To može biti jutarnja kafa u tišini, večernji tuš bez žurbe, knjiga, šminkanje, vođenje dnevnika osećanja – sve što vas povezuje sa sopstvenim identitetom van uloge majke.

Važno je da podsetite sebe da niste samo mama, već i žena sa svojim potrebama, interesovanjima i pravom na prostor. Vežbanje samopouzdanja je takođe ključno. Verujte da ste dovoljno dobra majka – ne zato što ste uvek prisutni, već zato što detetu šaljete poruku da je svet sigurno mesto, čak i kada niste tu. Time mu pružate temelj za zdravu emocionalnu nezavisnost. Ako vas izjeda krivica kada uživate bez deteta, pokušajte da promenite perspektivu. Vaše vreme za sebe nije luksuz, već nužnost. Kada ste zadovoljniji, odmorniji i ispunjeniji, bićete prisutniji i topliji roditelj. Vaš emocionalni balans je dar i detetu – jer dete uči i posmatra vas. U tom procesu, najvažnije je da ne zaboravite da ste i vi važni. Jer samo majka koja brine i o sebi, može punim kapacitetom da voli, podržava i bude tu – za svoje dete i za sebe. Anksioznost zbog odvajanja je faza, a ne vaša sudbina. I kao svaka faza – i ona prolazi. Ali kroz nju se raste. I vi – i dete.

Foto: Instagram @al1naluck, @nina.gornicka