Koliko često koristimo okrivljujemo Mesec kada naiđemo na nepažljive vozače na putu, nevaspitane putnike u metrou ili generalno bizarno ponašanje? Pun mesec nas podstiče na crne misli, mlad mesec je vreme za početak, mesečeve mene nam narušavaju san, a astrološko polje u kome se zadesio Mesec kada smo se rodili određuje kako se nosimo sa emocijama… U nama je ukorenjeno da verujemo da postoji uticaj Meseca na naše ponašanje. To je tradicija koja potiče još iz prvog veka, kada su i grčki filozof Aristotel i rimski istoričar Plinije Stariji pretpostavili da pun mesec izaziva ludilo širom zemlje koju obasjava. Zapravo, reč lunatik potiče od latinskog lunaticus, što znači od meseca ili mesečevim zracima pogođen.
Vekovima okrivljavamo Mesec za razne naše nestašluke. Verovatno ćemo opet sutra, kada nam se događa, kažu astrolozi, mlad mesec u Lavu. Kriv je za promene raspoloženja, kriv je za uzburkane emocije, kriv je što nosimo ružičaste naočari, kriv je za mistične događaje… Naučna istraživanja ukazuju da postoji korelacija među ovim događajima, ali ne dovoljno jaka da se upostavi jasna i neoboriva veza. Pa zašto onda i dalje verujemo da postoji uticaj Meseca na ljudsko ponašanje?
Da li Mesec utiče na ljudsko ponašanje?
Mesec utiče na mnogo toga na zemlji. Svakoga dana, dva puta, njegova gravitacija pomera nivoe sveukupnih mora na zemlji i to nazivamo plimom i osekom. Gravitacija Meseca stabilizuje osu naše planete što ima jasan uticaj na klimu. Da ne ulazimo u naučne rasprave, sam nam verujte da bi bez Meseca Zemljina osa bi bila nestabilnija, što bi dovelo do drastičnih klimatskih promena tokom miliona godina. Nauka je dokazala da utiče i na živa bića: neke morske vrste, na primer, sinhronizuju razmnožavanje sa lunarnim ciklusima, jer im mesečeva svetlost služi kao signal. Međutim, uticaj Meseca na ljudsko ponašanje nije naučno potvrđen, iako je duboko ukorenjen u folkloru i verovanjima.
Realno gledano, svaki efekat za koji tvrdimo da Mesec ima na nas, najverovatnije je povezan sa starim verovanjima naših predaka. On je imao nezamenljivu ulogu u određenim duhovnim praksama i ritualima, kako drevnim tako i novodobnim, kao i njegovo prisustvo u narodnim predanjima, mitovima, urbanim legendama i Noći veštica. Zamislite samo svet bez struje i civilizacije: Sunce i Mesec bili su najmoćnija stvar koji vam je diktirala dnevni ritam.
Zašto verujemo da Mesec ima uticaja na naše ponašanje?
U toj vekovima staroj hipotezi da Mesec ipak ima uticaj na ljudsko ponašanje, ključno je to da su Aristotel i Plinije Stariji verovali da je ljudski mozak tečan. Odatle koren vuče logika o uticaju Meseca, ako utiče na tečne okeane i mora, naravno da će uticati i na nas. Smatrali su da mesec ima moć da izazove ludilo, epilepsiju ili napade bezumlje. Čak su se i neki savremeni mislioci poigravali ovom idejom. Psihijatar Arnold Liberman (Arnold Lieber) je sugerisao da, pošto je ljudsko telo sastavljeno od oko 70% vode, ljudi takođe doživljavaju plimne promene. Tvrdio je da se pod punim mesecom drastično povećava broj ubistava, samoubistava, napada, psihijatrijskih hitnih slučajeva i fatalnih saobraćajnih nesreća.
Iako teorija na prvi pogled deluje razumno, stručnjaci su je brzo odbacili. Jedna studija je posebno opovrgla Lieberovu teoriju, navodeći da je Zemljina gravitacija 5.012 puta jača od mesečeve, čiji je uticaj jednak težini buve. Mesec može da reguliše plimu i oseku velikih vodenih površina, ali pomislite na njegov efekat na čašu vode, kadu, a kamoli na vodu u ljudskom telu, postaje ništavan. Zato su astronomi, fizičari i psiholozi svi su došli do zaključka da ljudsko ponašanje nije povezano sa lunarnim fazama.
Godine 1985. istraživači su sproveli meta-analizu 37 studija koje su upoređivale mesečeve cikluse sa brojem poziva kriznim centrima, samoubistava, zločina i psihijatrijskih problema. Rezultati su pokazali da ne postoji veza između punog meseca i povećanja tih pojava. Nekoliko savremenih studija potvrđuje ove nalaze, ne nalazeći vezu između punog meseca i prijema u psihijatrijske ustanove, bolnice ili agresivnog ponašanja. Jedna studija sprovedena u Finskoj čak je pokazala da je tokom punog meseca bilo manje ubistava. Ako nam nauka kaže da ta veza ne postoji – zašto sujeverja opstaju?
Lunarna svesnost – razlog zbog kojeg verujemo u moć Meseca
Ako neko verovanje opstaje hiljadama godina, mora postojati neki razlog za to, neko događanje je bilo u korenu svega. Članak u časopisu Discover sugeriše da efekat mesečevog ludila potiče od toga što je svetliji mesec verovatno narušavao kvalitet sna naših predaka, uzrokujući nesanicu i loše raspoloženje. Otkriveni su neki dokazi koji ukazuju na to da mesečeve faze utiču na san, pa možda u tome leži objašnjenje promena u ponašanju naših predaka.
Ali mnogi stručnjaci tumače naše verovanje kao pojavu koja se u nauci zove potvrđujuća pristrasnost. Skloni smo da primećujemo događaje koji potvrđuju naše verovanje, a ignorišemo one koji to ne čine. Verovatnije ćemo primetiti nešto čudno kada je pun mesec, ili mlad mesec, ili neka mesečeva mena i to će nam se urezati u pamćenje.
Mesec ipak može da pomogne
Iako nema dokaza da direktno utiče na naše ponašanje, osim možda na kvalitet sna, Mesec može da bude od pomoći za uspostavljanje nekih rituala i navika. Svesno ponašanje povezano sa Mesecom i tekako može da doprinese našoj dobrobiti. Kako to funkcioniše? Na svakih 29,5 dana mesec završi jedan ceo ciklus, a svaka faza tog ciklusa odgovara određenim radnjama, koje se razlikuju u zavisnosti od kulture. Na primer, veruje se da su puni meseci vreme za samorefleksiju, dok su mlad meseci prilika za postavljanje namera. Sa njime usklađujemo ishranu, svoj stil vežbanja ili vreme za donošenje novih odluka. Biti svestan mesečevog prisustva može pozitivno uticati na vaše svesno ponašanje.
Foto: Eugene Chystiakov, Richard Stachmann, Sara Darcaj/ Unsplash.com
