Fizička aktivnost za mozak: Zašto je vežbanje ključni saveznik u očuvanju i unapređenju kognitivnih funkcija

U eri digitalizacije i ubrzanog načina života, sve je veći broj ljudi koji se suočavaju sa izazovima u održavanju mentalne jasnoće, koncentracije i pamćenja. Iako često mislimo da je mozak jedini organ koji treba vežbati kroz mentalne zadatke, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da je fizička aktivnost ključni saveznik u očuvanju i unapređenju kognitivnih funkcija. Vežbanje ne utiče samo na naše telo, već i na zdravlje i efikasnost mozga, čineći ga snažnijim, otpornijim i produktivnijim.

Fizička aktivnost za mozak: Veza između tela i mozga

Mozak i telo su neraskidivo povezani kroz kompleksne biološke i hemijske procese. Fizička aktivnost podstiče cirkulaciju krvi, što omogućava bolje snabdevanje mozga kiseonikom i nutrijentima neophodnim za optimalan rad. Takođe, vežbanje povećava proizvodnju neurotrofnih faktora, poput BDNF-a (Brain-Derived Neurotrophic Factor), koji podržavaju rast i razvoj neuronskih veza, poboljšavajući neuroplastičnost – sposobnost mozga da se prilagođava i menja.

Kako vežbanje poboljšava kognitivne funkcije?

Redovna fizička aktivnost ima višestruke pozitivne efekte na mozak. Vežbanje stimuliše hipokampus, deo mozga koji je ključan za formiranje novih sećanja. Osobe koje su fizički aktivne pokazuju bolje rezultate u zadacima vezanim za pamćenje i učenje. Aerobne aktivnosti poput trčanja ili vožnje bicikla pomažu u održavanju i povećanju nivoa neurotransmitera, kao što su dopamin i serotonin, koji su povezani sa pažnjom i raspoloženjem. Redovna fizička aktivnost usporava kognitivni pad povezan sa starenjem i smanjuje rizik od bolesti poput Alchajmera i Parkinsonove bolesti.  Vežbanje je dokazano efikasno u smanjenju simptoma anksioznosti i depresije, što indirektno doprinosi boljem funkcionisanju mozga i kognitivnim sposobnostima.

Koje vrste vežbi su najefikasnije?

Iako je svaki oblik fizičke aktivnosti koristan, istraživanja ukazuju da su aerobne vežbe najefikasnije za kognitivne funkcije. To uključuje trčanje, brzo hodanje, plivanje, vožnju bicikla i slične aktivnosti koje podižu otkucaje srca i povećavaju protok krvi. Uz aerobne, i vežbe snage, fleksibilnosti i balansa doprinose opštem zdravlju mozga. Važno je da fizička aktivnost bude redovna i prilagođena individualnim mogućnostima, jer se dugoročni efekti najbolje ogledaju kroz kontinuiranu praksu.

Saveti za uključivanje vežbanja u svakodnevicu

• Postavite realne ciljeve: Počnite sa kratkim aktivnostima od 10-15 minuta dnevno i postepeno povećavajte trajanje i intenzitet.

• Birajte aktivnosti koje volite: Uživanje u vežbanju povećava motivaciju i dugotrajnost navike.

• Kombinujte različite vrste vežbi: Aerobne aktivnosti, vežbe snage i istezanje doprineće celokupnom zdravlju.

• Uključite se u grupne aktivnosti: Društvo može dodatno motivisati i pružiti podršku.

• Budite dosledni: Redovnost je ključ uspeha i najboljih efekata po mozak.

Fizička aktivnost je mnogo više od puta do zdravog tela – ona je i najbolji saveznik našeg mozga. Redovno vežbanje povećava kognitivne sposobnosti, poboljšava mentalno zdravlje i štiti nas od negativnih posledica starenja. Ulaganje u fizičku aktivnost znači ulaganje u dugotrajan mentalni kapacitet, jasnoću i kvalitet života. Zato je danas više nego ikada važno da pokrenemo svoje telo kako bismo osnažili um.

Foto:  Eduard Cano Photo / Unsplash,  Diana Shchurova, ROMAN ODINTSOV, Anastasia Shuraeva / Pexels