PLIVANJE blagotvorno deluje na psihofizičko zdravlje
Kada nastupe vreli letnji dani poslednje što želimo je da se zamaramo vežbama i da nam bude još toplije.
S obzirom na to da vežbanje čini naš organizam jačim i otpornijim na bolesti, idealno rešenje je plivanje. Možete uživati u vežbanju, a da vas pritom ne opterećuje vrućina.
Plivanje je vrsta fizičke aktivnosti koja blagotvorno deluje na psihofizičko zdravlje. Posebno je korisno za telo, jer je aktivna gotovo celokupna muskulatura, mišići trupa i udova, posebno ruku i nogu. Plivanje poboljšava rad svih organa i sistema, čime se jača organizam i obezbeđuje opšta fizička i psihička relaksacija.
Preporučuje se svim uzrastima, od novorođenčeta, kada se najlakše pliva, pa do duboke starosti, zavisno od zdravstvenog stanja, indikacija i kontraindikacija. „Deca treba da plivaju zbog blagotvornog uticaja na skladan rast, razvoj i jačanje organizma u celini. Za odrasle i starije osobe plivanje je odlično za prevenciju bolesti, kao i lečenje, rehabilitaciju, održavanje i povećavanje radne i zdravstvene sposobnosti. Treba biti svestan i toga da su posledice fizičke neaktivnosti višestruke. Gotovo nema sistema ili organa koji zbog ispoljene neaktivnosti direktno ili indirektno ne trpe štetu“, naglašava doktor Drago Đorđević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.
Plivanje je odlično u lečenju svih oboljenja koja zahtevaju:
– povećanje mišićne snage i izdržljivosti, mobilizaciju zglobova, održavanje ravnoteže i poboljšanje koordinacije pokreta, relaksaciju, smanjenje mišićnog spazma, povećanje mišićne mase, uključujući paralizu i druge neuromišićne i kostno-zglobne poremećaje, zatim kondicioniranje kardiovaskularnog i respiratornog sistema, smanjenje bolova, otoka.
– u ispravljanju deformiteta kičme kao što su iskrivljenost i pogrbljenost. Nepravilnosti grudnog koša kao što su ispupčene „kokošije“ grudi i udubljene „levkaste“ grudi, uspešno se leče fizičkim vežbama u kombinaciji sa aktivnim plivanjem, zahvaljujući rasterećenju kičmenog stuba i maksimalnom angažovanju mišića trupa.
– Bronhijalna astma se uspešnije leči korišćenjem antiastmatika u kombinaciji sa redovnim plivanjem. U vodi je zbog povećane vlažnosti vazduha i postojećeg hidrostatskog pritiska na grudni koš otežano udisanje, a olakšano izdisanje, što zahteva vežbe disanja, čime se povećava prohodnost respiratornih puteva i jača inspiratorna muskulatura.
– Šećerna bolest se lakše reguliše i leči u kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću, uključujući i plivanje, jer tokom vežbanja svi hormoni rastu, samo insulin pada.
Ipak, treba obratiti pažnju na slučajeve kada je plivanje zabranjeno, a to je svima onima koji imaju povećanu temperaturu, groznicu, zarazne bolesti, izraženu hipertenziju, srčanu i respiratornu insuficijenciju, epilepsiju, rane, nevoljno mokrenje, kožna oboljenja kao što su ekcemi, ihtioza, mikoza.
Tri puta nedeljno
Kao i svaka druga fizička aktivnost, plivanje je preporučljivo najmanje tri puta nedeljno, ne manje od pola i ne više od sat vremena po jednom treningu. Dugoročno plivanje dovodi do adaptacije organizma na sve oblike opterećenja, pri čemu se poboljšavaju snaga i izdržljivost muskulature, zavisno od načina i dužine treniranja.
Najbolje je kombinovano plivanje sa vežbama u vodi. Postoje razne vežbe uključujući specijalizovane, koje obuhvataju čitavu oblast pod nazivom hidrokineziterapija. Za bolesne osobe nije poželjno savetovati vežbe u vodi bez preporuka lekara ili još bolje specijaliste fizijatra.
Pre ulaska u vodu, posebno u bazen, poželjno je tuširanje, kada je iz higijenskih razloga obavezno proći bosim nogama kroz bazen za noge. Zagrevanje obuhvata malo prethodnog trčanja i vežbi istezanja sa aktivnim kontrakcijama mišića, trljanjem ili masiranjem mišića, posebno ruku i nogu. Po ulasku u vodu, zagrevanje se izvodi vežbama istezanja, grčenjem mišića i aktivnim plivanjem u mestu, zavisno od temperature vode. Potrebno je podjednako angažovati ruke i noge, ne samo za horizontalno kretanje, nego i sve druge oblike kretanja.
Kako objašnjava doktor Đorđević, plivanje bi trebalo da se započinje lagano, sa postepenim povećanjem intenziteta, pri čemu bi se završetak treninga sveo na početni napor: lagano plivanje. Pasivne vodene aktivnosti nisu preporučljive, osim u posebnim uslovima kada je to indikovano, odnosno pod nadzorom lekara.
U odnosu na trčanje plivanje troši četiri puta više energije za isto rastojanje. Potrebna je određena energija za savladavanje sila potiska, održavanje na površini i kretanje u vodi. Pokreti, kao i samo kretanje u vodi mnogo su teže izvodljivi, zbog većeg otpora vode u odnosu na vazduh.
Kako vežbe u vodi deluju?
1. Preko kože putem refleksogenih zona na sve organe i sisteme
2. Preko krvnih sudova kože, koji sadrže oko trećinu celokupne krvi u organizmu
3. Preko mišića, usled sile hidrostatskog potiska
Izvor: Blic online