Helikobakterija je bolest modernog doba: Otkrivamo kako da je prepoznate i lečite

U poslednjih nekoliko godina, sve više ljudi se suočava sa infekcijom helikobakterije, poznatom i kao Helicobacter pylori – bakterijom koja naseljava želudačnu sluzokožu i može izazvati ozbiljne tegobe. Iako mnogi nemaju simptome, prisustvo ove bakterije povezano je sa nastankom gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pa čak i povećanim rizikom od raka želuca. Evo kako prepoznati simptome i kako reagovati na vreme.

Šta je helikobakterija?

Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja ima sposobnost da preživi u izrazito kiselom okruženju želuca. Tu opstaje zahvaljujući proizvodnji enzima ureaze, koji neutrališe želudačnu kiselinu oko nje. Jedna je od najčešćih hroničnih infekcija kod ljudi – procenjuje se da je čak polovina svetske populacije nosi u organizmu, iako mnogi to ni ne znaju.

Koji su simptomi helikobakterije?

Simptomi infekcije bakterijom Helicobacter pylori mogu biti veoma raznoliki, što često otežava pravovremeno prepoznavanje problema. Najčešće se javljaju bol ili osećaj pečenja u stomaku, naročito kada je želudac prazan – ujutru, između obroka ili noću. Taj bol može biti blag i povremen, ali i jak i uporan, što mnoge navodi da posumnjaju na čir na želucu. Osim bola, česti su nadimanje, neprijatan osećaj punoće posle obroka, mučnina, pa čak i povraćanje.

Neki ljudi primećuju i gubitak apetita, što može dovesti do neobjašnjivog mršavljenja, dok drugi osećaju učestalo podrigivanje, čak i kada nisu uzimali obilan obrok. Kod određenog broja obolelih javljaju se i ozbiljniji znaci, poput tamne stolice, što može ukazivati na prisustvo krvi i potencijalno unutrašnje krvarenje. Važno je napomenuti da simptomi ne moraju biti dramatični – kod mnogih osoba helikobakterija se manifestuje veoma tiho, kroz blage tegobe koje traju mesecima, pa čak i godinama. Kod drugih, simptomi se mogu iznenada pogoršati, uz oštre bolove i mučninu, što najčešće dovodi do odluke da se potraži stručna pomoć. Upravo ta raznolikost simptoma razlog je što se ova bakterijska infekcija često otkriva tek kada izazove ozbiljnije probleme, poput gastritisa ili čira.

Zašto је helikobakterija sve učestalija?

Porast broja slučajeva infekcije helikobakterijom može se povezati s više faktora. Prvo, higijenske navike i kvalitet vode i hrane igraju značajnu ulogu u širenju bakterije – prenosi se oralno-fekalnim putem, odnosno putem kontaminiranih ruku, hrane i vode. Ubrzan način života, stres, neredovni obroci i prekomerna upotreba analgetika takođe mogu doprineti slabljenju želudačne sluzokože, što pogoduje razmnožavanju bakterije. Pored toga, danas postoji veća svest o simptomima i dostupnost dijagnostike – što znači da se helikobakterija češće otkriva nego ranije. Ne treba zanemariti ni porast samoinicijativnog korišćenja lekova protiv kiseline, koji mogu prikriti simptome, ali ne rešavaju osnovni problem.

Kako se leči helikobakterija?

Dijagnostika helikobakterije može se obaviti putem različitih metoda: test daha, test stolice, krvne analize, ali i direktno – biopsijom želudačne sluzokože tokom gastroskopije. Lečenje se najčešće sprovodi kombinacijom antibiotika (dva različita) i lekova za smanjenje lučenja želudačne kiseline. Terapija traje od 7 do 14 dana i obično je vrlo efikasna, ali zbog sve češće otpornosti bakterije na antibiotike, ponekad je potrebno ponoviti terapiju sa drugom kombinacijom lekova.

Ishrana i helikobakterija

Ishrana može igrati značajnu ulogu u ublažavanju simptoma ali i u podršci samog lečenja. Iako sama dijeta ne može eliminisati bakteriju, pravilno odabrane namirnice mogu pomoći u smanjenju iritacije želuca i podržati crevnu mikrofloru. Preporučuje se lako svarljiva hrana, umerene porcije i redovni obroci bez velikih razmaka. Namirnice poput kuvanog povrća (šargarepa, tikvice, krompir), pirinča, posnog mesa (piletina, ćuretina) i ribe predstavljaju dobar izbor jer ne nadražuju sluzokožu želuca. Probiotski jogurt i kefir mogu biti korisni jer pomažu u održavanju ravnoteže bakterija u crevima. Preporuka je da se voće koje nije kiselo (banane, dinje i jabuke) jede u umerenim količinama. S druge strane, treba izbegavati prženu i masnu hranu, crveno meso, gazirane  i zaslađene napitke, alkohol, kafu i začinjena jela, jer mogu pogoršati simptome i usporiti oporavak. Važno je unositi dovoljno tečnosti i obroke rasporediti ravnomerno tokom dana. Uz terapiju koju prepiše lekar, pravilna ishrana može znatno doprineti ublažavanju tegoba i bržem oporavku organizma.

Foto: cottonbro studio / pexels