Kad donesete voće i povrće iz prodavnice ili sa pijace, ono prosto zrači zdravljem. Ali, sva njihova nutritivna vrednost i zdravstveni benefiti, ne zaboravimo, pokriveni su slojem u kojem se kriju prljavština, bakterije, insekti, pa čak i ostaci pesticida ili zemlje. Nepravilno pranje može dovesti do trovanja hranom, bakterije poput ešerihije ili salmonele mogu se bez problema zadržati na listovima salate, bobičastom voću ili drugom sirovom povrću. Zato je važno razviti rutinu pranja voća i povrća. Ne treba je shvatiti olako, jer upravo zbog toga, većina nas pravi velike greške pri pripremi hrane koje nas mogu koštati zdravlja.
Pored bakterija i vidljive prljavštine, tu su i nevidljivi tragovi pesticida. Iako su zakonski regulisani, pesticidi se i dalje nalaze u značajnim količinama, naročito uvoznom voću i povrću poput ananasa, korijandera, spanaća. Dobrim pranjem možete ukloniti velik deo tih hemikalija, ali ne i sve jer se pesticidi ne zadržavaju samo na kori, već prodiru i u ćelijsku strukturu biljaka. Pranje je neophodno čak i kada planirate da ogulite koru. Kada nožem zasečete neopranu površinu, bakterije i prljavština lako se prenose s kore na plod. Zato se preporučuje da operete svaki komad voća ili povrća pre nego što ga oljuštite ili isečete.
Kako se pravilno pere voće i povrće?
Za većinu voća i povrća biće dovoljna kratka, ali temeljna obrada pod mlazom hladne vode u trajanju od 30 do 60 sekundi, uz nežno trljanje rukama. Na taj način uklanjate čak do 90 odsto površinskih bakterija, ostataka zemlje i drugih nečistoća. Ako imate posla sa robusnijim plodovima poput krompira, jabuka ili paprika, upotrebite četkicu ili nov kuhinjski sunđer, kako biste uklonili tvrdokornije naslage prljavštine. Kod povrća koje ima više slojeva ili je puno nabora, poput celera, praziluka ili zelene salate, preporučuje se da ih prvo potopite na nekoliko minuta u hladnu vodu. Zemlja i sitne nakupine tako će se odvojiti od listova, nakon čega ćete ih lako isprati pod mlazom. Isto važi i za lisnato povrćepoput spanaća ili kelja za koje je prilično važno kratko namakanje u vodi.
Kada je reč o temperaturi vode, najbolji izbor je uvek hladna, tekuća voda. Nikako nemojte koristiti deterdžente, sapune ili specijalna sredstva za pranje voća, iako zvuče kao efikasna rešenja, ostavljaju tragove koji nisu bezbedni za konzumaciju. Topla voda takođe nije preporučljiva jer može ukloniti prirodni zaštitni sloj plodova, otvoriti pore na kori i tako omogućiti bakterijama da prodru dublje u meso voća. Blago mlaku vodu ćete koristiti samo kada uklanjate voskaste premaze sa voća (ovo je česta situacija kod jabuka). Ipak, u većini slučajeva, držite se jednostavnog pravila: hladna voda, blago trljanje i strpljenje su sasvim dovoljni za svakodnevno pranje voća i povrća.
Zašto je pravilno pranje voća i povrća toliko važno?
U suštini, sve se svodi na zdravlje, nutritivnu vrednost i istinsko uživanje u hrani. Pravilnim pranjem smanjujete rizik od trovanja, uklanjate vidljivu prljavštinu, insekte, kao i veliki deo bakterija i ostataka pesticida sa površine plodova – čak i do 99% mikroorganizama može biti uklonjeno jednostavnim ispiranjem. Osim samog voća i povrća, važna je i higijena prostora u kom ih pripremate. Redovno perite ruke pre i nakon rukovanja svežim namirnicama, koristite čiste daske za sečenje, i posebno obratite pažnju da ne koristite iste noževe za sirovu i termički obrađenu hranu. Na taj način sprečavate ukrštenu kontaminaciju i dodatno štitite sebe i svoje ukućane. Hrana koja je pravilno oprana i dobro osušena ne samo da je bezbednija za konzumaciju, već i duže ostaje sveža. Posebno lisnato povrće može duže trajati ako ga, nakon pranja i sušenja, pravilno skladištite u frižideru, idealno u papirnim ubrusima ili u posebnoj posudi sa cediljkom, koja sprečava zadržavanje vlage. Tako produžavate svežinu i očuvavate ukus, a ujedno smanjujete i bacanje hrane.
Foto: Instagram/@alina.strokan
