Roditeljstvo sa sobom nosi mnoštvo odluka i nedoumica, a sa pojavom raznoraznih saveta na Internetu, sve postaje samo konfuznije, pogotovo za nove roditelje. A jedno od najčešćih pitanja jeste: da li bebu treba uspavljivati ili je pustiti da sama nauči da se umiri i zaspi – tzv. self-soothing metod. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane, a pravi odgovor često zavisi od uzrasta i temperamenta deteta.
Uspavljivanje bebe
Uspavljivanje (nošenjem, ljuljanjem, dojenjem ili pevanjem) prirodan je nastavak bliskosti koju bebe osećaju još iz majčine utrobe. U prvim mesecima života ova praksa pruža sigurnost i emotivnu vezu. Bebe mlađe od 4–6 meseci uglavnom nisu spremne da se samostalno umiruju, pa im prisustvo roditelja olakšava uspavljivanje. Nedostatak je što ovakav način može stvoriti naviku da beba očekuje pomoć prilikom svakog buđenja tokom noći, što ume da bude iscrpljujuće za roditelje.
Self-soothing metod
Samoumirivanje, znači da beba sama pronalazi način da se smiri i zaspi – sisajući prstić, koristeći cuclu ili jednostavno menjajući položaj. Prednost je što ovakav pristup može dovesti do dužih i kvalitetnijih perioda sna. Bebe koje ovladaju ovom veštinom ne zavise stalno od roditeljske pomoći i noćna buđenja postaju lakša. Ipak, prerano forsiranje može izazvati stres i frustraciju, kako kod deteta, tako i kod roditelja.
Šta izabrati?
Najbolje rešenje leži u balansu. U prvim mesecima života, bebi je potrebna blizina i podrška roditelja kako bi se osećala sigurno. Uspavljivanje uz nežno ljuljanje, maženje ili dojenje stvara osećaj povezanosti i poverenja koji je temelj za zdrav emotivni razvoj. Ipak, kako beba raste i razvija se, važno je postepeno uvoditi rutine koje podstiču samostalno uspavljivanje, poznato i kao self-soothing. Na primer, možete bebu staviti u krevetić posle večernjih rituala – kupanja, tihe muzike, maženja ili pričice – dok je još budna, ali smirena. Tako beba uči da san dolazi u poznatom, sigurnom okruženju, a ne isključivo uz pomoć roditelja.
Ovakav pristup ne znači odustajanje od bliskosti, već pružanje prostora bebi da razvija samopouzdanje i sposobnost da se sama umiri kada je spremna za san. Važno je napomenuti da ne postoji univerzalno pravilo – svaka beba ima svoj ritam i temperament. Najvažnije je osluškivati potrebe deteta, ali i poštovati granice i energiju roditelja. Uspavljivanje i selfsoothing metod nisu suprotstavljeni, već komplementarni pristupi koji se mogu kombinovati u skladu sa potrebama cele porodice.
Foto: Instagram / @elletrowbridge, @marronesmee
