Svakog gosta tri dana…

Hvala dragom bogu – pa odoše. Da su ostali još samo pola sata – skrenula bi’ s pameti – jadala sam se Gagi. Draga moja, kad se udaš, udala si se ne samo za muža, nego i za njegovu familiju, užu, a naročito širu. Uža nije strašna kako se na prvi pogled čini. Isceniraš jedan gadan skandal i rešila si ih se za sva vremena. Majka, otac, braća, sestre – oni ne prelaze preko uvreda tek tako. Ćutanje te vrste zna da traje godinama, a ćutanje podrazumeva i neodlaženje u goste. On može da ide i dete može da povede – ali ti u njihovu kuću – ni za sto godina. Oni u tvoju – ni za milion. Šira familija zna da bude gadna. Ne viđaš ih dovoljno često, tako da nemaš vremena pošteno ni da se posvađaš.

Ne viđam ih često…? Uvale mi se za Novu godinu, ako kojim slučajem omanu tad, eto ih brže bolje za Božić. Ni vremenska nepogoda ne može da i omete. Jači su od ledenog doba. Ja nisam mogla da mrdnem od mraza ni do radnje na ćošku, a oni potegli čak iz Paraćina i stigli – živi i zdravi. A ako ih nema za Božić, tu je Uskrs, pa Prvi maj, pa letnji raspust, ima vremena koliko voliš.

Gaga me gleda zblanuto. Njen muž ima sve fine kumove, ne petlja se ona s ovom mojom sortom. Vidim da me ne kapira. Kao – gosti, došli pa šta…? Ama nisu to gosti, to je čitava bulumenta. Kum, kuma, dvoje dece (a ne zna se koje je gore), i prase.

Kakvo prase, zagrcnu se Gaga. Prase, ženo, pravo prase. Pola pečeno, pola sušeno. Kod njih u kraju to ti je najjači poklon. Kapiram ja to, ljudi su sa sela, svaka kuća ima neku životinjku i sve to, nisam ni očekivala da će da mi donesu bombonjeru i flašu pića, ali praseeee….? Mislim, ‘de me nađe..?!

Pa dobro, sleže Gaga ramenima, znaju red, šta su imali u kući to su i poneli. Je l’…? Nisu se smirili dok ga nisu oglodali. Je l’ i to red…? Ako već nisu hteli da dolaze praznih ruku, bolje da su kupili dvesta grama kafe i kilo kocke. Kraće bi ostali. Pa dobro, što ste im onda otvarali vrata…? – postavi Gaga logično pitanje.

Što smo im otvarali? Ne znam. Ja sam im otvorila. Imaš li ti video nadzor, interfon, špijunku…? Nemam. Kad su mi farbali stolariju, prefarbali i ono staklence, sad vidim samo belo, ništa više. Vlada taman bio otišao po hleb, neko zvoni, ja pomislim sto posto je on, pitam ko je, kaže ‘’ja sam’’, ja otvorim i imam šta i da vidim. Ispred vrata Ja Sam, i kuma od Ja Sam i dvoje dece i… Prase od Ja Sam…? – preduhitri me Gaga. Jeste, i prase. Pa pobogu – upita Gaga, koji debil još otvara vrata na ‘’Ja sam’’? Ja, eto ko.

Grozna sam, znam, ali znaš kako je kad ti to malo praznika ode na ispijanje kafice s kumicom koja ne vidi dalje od svoje hladne trajne…? Zamisli samo kakve smo razgovore mogle da vodimo…? Kumo, kako majka, je l’ još kuburi s pritiskom…? Imam mnogo dobar recept za salčiće, moram da ti dam… Jeste li stavljali šarenu salatu za zimnicu…?! Šarenu šta…?

Dobro, barem su otišli – uzdahnu Gaga. Jesu, otišli su. I karte sam im kupila, da budem sigurna da će da odu. Stoput sam provirivala da se ne vrate.. Od tad smo u strogoj ilegali. Ne javljam se na mobilni, fiksni sam iščupala iz zida, nema me na Skajpu, Fejsu, Tviteru, nigde. Ni radioamateri ne mogu da me nađu. U goste ne primam ni rođenu majku, više.

Mislim da ti neko zvoni – prekide me Gaga. Idi, vidi ko je, ja ne smem, prosto me strah. Ali polako, na prstima – upozoravam je. Možda su se vratili…? Ko je, upita Gaga. Ja sam.

Kaži lozinku ako si stvarno ti.