Zamislite da, onoga trenutka kada iskoračite iz svog doma, srce počne jako da vam lupa. Sa svakim korakom znojenje dlanova se pojačava, krvni pritisak raste, javlja se šum u ušima, vrtoglavica i nesvestica. Upravo ovako osećaju se osobe koje se suočavaju sa agorafobijom, strahom od nekontrolisanih mesta i situacija. Nekada osećanje u senci, osuđivano od okoline, danas je strah od javnih mesta problem mentalnog zdravlja o kome se otvoreno priča i koji sa kojim se može izboriti.
Šta je agorafobija?
Agorafobija je jedan od anksioznih poremećaja koji podrazumeva strah od situacija u kojima bi moglo biti teško pobeći ili dobiti pomoć u slučaju napada panike ili neprijatnosti. Često čujemo da se agorafobija izjednačava sa strahom od otvorenog prostora, ali to nije sasvim tačno. Strah izazivaju mesta ili situacije koje neka osoba oceni kao nebezbedne i van zone ličnog komfora. Za nekoga, to je napučeno javno mesto, a za nekoga drugoga to može biti javni prevoz, tržni centar, bilo kakav red, ulazak u tunel. U posebno teškim slučajevima napuštanje kuće bez pratnje može da postane gotovo nemoguće. Za sada, istraživači ne znaju šta izaziva agorafobiju. Jedino što je nauka, do sada, uspela da utvrdi jeste da je ona povezana sa paničnim napadima. Čak trećina ljudi koji imaju panične napade razvije i agorafobiju. Ipak, to ne znači da se ova vrsta anksionosti ne može razviti samostalno.
Sa kakvim osećanjima se suočavaju osobe sa agorafobijom?
Svi mi ponekad imamo blagi panični napad ili osetimo anksioznost zbog velike gužve, nepoznatih mesta… Ali, za osobe sa agorafobijom, taj strah je toliko jak da im blokira svakodnevne aktivosti. Klinički pobrojani, simptomi agorafobije su: bol u grudima ili ubrzan rad srca, strah i drhtavica, hiperventilacija ili otežano disanje, vrtoglavica i nesvestica, iznenadni naleti hladnoće, crvenilo u licu, prekomerno znojenje, stomačne tegobe. Ali, osobe sa agorafobijom će vam reći da to čak i nije najgore što vam se događa.
– Osećaš se kao da ti je život stavljen na pauzu dok svi ostali nastavljaju. To je neverovatno onesposobljavajuće, nešto što mislim da neko može da razume tek kada sam iskusi. Teško je iz mnogo razloga, jedan od njih je taj što te niko ne razume, a neki će te čak i osuđivati i reći da si samo lenj ili da to radiš zbog pažnje. Sama pomisao na izlazak iz kuće je dovoljna da me uhvati napad panike. Osećam se veoma usamljeno i kao da sam teret svima ostalima, posebno roditeljima – opisala je korisnica Quora-e J.L.
Perrie Edwards o svom iskustvu sa agorafobijom
O svom iskustvu sa agorafobijom nedavno je progovorila Perrie Edwards, članica popularnog britanskog benda Little Mix. Za podkast We Need to Talk otkrila je da, pre samo godinu dana, u septembru 2024. godine, nije bila u stanju da napusti kuću. Do tada, uspevala je da funkcioniše bar na nivou zadovoljavanja potreba svog trogodišnjeg deteta. Ali, pre dvanaest meseci je dosegla kulminaciju strahova i rešila je da potraži pomoć psihoterapeuta.
– Bilo mi je krajnje neprijatno, u najmanju ruku, kada je trebalo da napustim kuću. Nisam želela da idem nigde daleko, jer mi je bilo suviše teško da se vratim. Moja kuća je bila moj sigurni prostor na kome baš ništa ne može da se desi i niko ne može da dopre do mene. Tu neću imati ni panične napade. Postalo je toliko loše da nisam mogla da izađem iz kuće – otvoreno je rekla Edwards. Baš kao i za većinu ljudi koji se bore sa agorafobijom, jedino rešenje za Perrie bilo je da se suoči sa problemom i počne sa psihotrerapijom.
Kako prepoznati agorafobiju i boriri se sa njom?
Ako se često osećate preplavljeno, anksiozno ili panično pri pomisli na izlazak iz kuće, gužve, javni prevoz ili druge situacije iz kojih bi vam bilo teško da izađete, to bi zaista mogao biti znak agorafobije. Simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, znojenje, drhtavicu, vrtoglavicu ili čak panične napade. Ukoliko zbog ovih simptoma počnete da izbegavate takve situacije i da sabotirate svoju svakodnevicu, bilo bi dobro da potražite stručnu pomoć. Samo lekar ili psihoterapeut mogu postaviti tačnu dijagnozu i ponuditi odgovarajuće tretmane.
Ključ za borbu sa agorafobijom je postepeno vraćanje samopouzdanja. Uz pomoć terapeuta, lekova i malih koraka, postepeno ćete vraćati kontrolu nad sopstvenim životom. Podrška okoline je dragocena. Samo lečenje agorafobije zahteva kombinaciju psihološke i, po potrebi, farmakološke podrške. Prvi i najvažniji korak je psihoterapija koja pomaže osobi da identifikuje i menja obrasce razmišljanja koji izazivaju strah, a uključuje i postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju anksioznost. U težim slučajevima, lekar može preporučiti lekove poput antidepresiva ili anksiolitika kako bi se ublažili simptomi panike. Takođe, važnu ulogu imaju tehnike disanja, relaksacije i podrška bliskih ljudi, jer osećaj razumevanja i sigurnosti znatno olakšava proces oporavka.
Foto: Instagram/@ootdsubmit, @perrieedwards, @josefinevogt, @tiadewit
