Svi znamo koliko je teško krenuti dalje nakon ozbiljne životne krize. Preboleti raskid, razvod, nečiju smrt, bolest, finansijske teškoće i potom se suočiti sa svim posledicama i izgraditi život iz početka. A šta kada uspete sve to, ali se prošlost vrati da vas progoni? Ne pričamo o bivšim partnerima ili nerešenim odnosima, pričamo o digitalnim mrežama. U današnje vreme, svi imamo svoj digitalni potpis i on se sa vremena na vreme ponovo pojavljuje u našim životima. Znate one slatke uspomene na Facebook-u? A sada zamislite da vam se u sećanjima pojave najmračniji trenuci, oni koje samo želite da zaboravite. Upravo to je digital haunting ili digitalno proganjanje, novi termin u modernoj psihologiji.
Šta je zapravo digital haunting?
Digital haunting, ili digitalno proganjanje, označava psihološki fenomen u kojem uspomene iz prošlosti, sačuvane u digitalnom obliku, nastavljaju emocionalno da nas pogađaju i ometaju u svakodnevnom životu. Iako se najčešće povezuje s ljubavnim vezama, zapravo se javlja i u širem kontekstu: nakon gubitka bliske osobe, prekida prijateljstva, promena u porodici ili čak profesionalnih odnosa. U digitalnom dobu, prošlost nikada nije zaista gotova, jer aplikacije, fotografije, poruke i algoritmi neumorno podsećaju na ono što je bilo. Emocionalni tragovi bivših odnosa, preminulih osoba ili zatvorenih životnih poglavlja ostaju prisutni u vidu notifikacija, sećanja i digitalnih ostataka, otežavajući proces emocionalnog oporavka. Ovaj fenomen sve češće prepoznaju i psiholozi, jer utiče na mentalno zdravlje, sposobnost za nove veze i opštu emocionalnu stabilnost. Digital haunting nas, u suštini, suočava s pitanjem: da li biramo da živimo u prošlosti – ili u sadašnjosti.
Kako digitalno progananje deluje na nas?
Posledice digitalnog proganjanja mogu biti duboke, naročito kada digitalni tragovi prošlosti ometaju emocionalno zaceljivanje. U svakodnevnom životu, to može značiti iznenadne talase tuge, anksioznosti ili melanholije izazvane starim fotografijama, porukama ili podsetnicima koji iskaču bez upozorenja. Psihološka istraživanja pokazuju da digital haunting može izazvati simptome slične posttraumatskom stresnom poremećaju, jer naš emocionalni centar u mozgu reaguje na digitalne podražaje kao da se prošli događaji dešavaju u sadašnjem trenutku. Ovo može otežati formiranje novih veza, izazvati osećaj zaglavljenosti, produžiti period tuge i povećati sklonost ka samoproučavanju i idealizovanju prošlosti. Pored toga, konstantno vraćanje starim uspomenama može sabotirati svakodnevno funkcionisanje, smanjiti produktivnost i pojačati osećaj emocionalne iscrpljenosti. U suštini, digitalno proganjanje drži um i srce u prošlosti, sprečavajući nas da u potpunosti prihvatimo sadašnji trenutak i krenemo dalje.
Kako se izboriti sa digitalnim proganjanjem?
Izboriti se sa digitalnim proganjanjem zahteva svesno donošenje odluka koje vode ka emocionalnom oslobađanju i zatvaranju prošlih poglavlja. Prvi korak je prepoznati problem, shvatiti da osećaji tuge, čežnje ili uznemirenosti koji se javljaju pri gledanju starih fotografija ili poruka nisu bezazleni, već znak da prošlost još uvek ima moć nad vama. Sledeći korak je digitalna higijena: obrišite fotografije i prepiske koje nanose bol, arhivirajte sadržaje koje ne želite da izgubite, ali ni da vidite svakodnevno, i onemogućite automatske podsetnike iz aplikacija. Ako često imate potrebu da proveravate profile bivših partnera ili prijatelja, razmislite o blokiranju ili ograničavanju pristupa tim sadržajima. Uz to, praktikujte fokus na sadašnjost: negujte zahvalnost, investirajte sebe u nove odnose i aktivnosti koje vas ispunjavaju. Ako primetite da digitalne senke ozbiljno utiču na vaše mentalno zdravlje, potraži pomoć terapeuta. Oslobađanje od prošlosti je proces, ali i izbor da konačno budete prisutni u svom životu, sada.
Foto: Kristyna Novotna, Alina Latković/dupephotos.com
