Novi termin u popularnoj psihologiji: Posle ekstroverta i introverta, stižu „otroverti“
Decenijama unazad, ličnosti su se često klasifikovale kroz jednostavnu dihotomiju: ekstroverti i introverti. Ekstroverti su se opisivali kao društveni i otvoreni, a energiju dobijaju tek u društvu drugih ljudi, dok su introverti viđeni kao povučeni, introspektivni i skloni samotnjačkom punjenju baterija. Međutim, kako se psihologija razvija, sve je jasnije da ljudska ličnost ne može biti svrstana u samo dve kutije. Upravo iz tog razloga, sve češće se u popularnoj psihologiji pojavljuje novi pojam – otroverti. A ko su otroverti i kakve karakteristike imaju? Saznajte u nastavku?
Ko su otroverti?
Otrovencija, ili osobina otrovertnosti, odnosi se na ljude koji ne pripadaju jasno ni ekstrovertnom ni introvertnom tipu, već imaju osobine obe kategorije, ali u različitim kontekstima. Drugim rečima, otroverti su fleksibilni u svom društvenom ponašanju – mogu biti pričljivi i otvoreni u društvu kada to žele ili kada situacija to zahteva, ali se jednako dobro osećaju i u samoći, kada im je potreban prostor za razmišljanje i regeneraciju. Za razliku od ambiverata, koji su ranije predstavljani kao sredina između ekstroverta i introverta, pojam otroverta naglašava aktivnu i svesnu adaptaciju – to nisu osobe koje se jednostavno nalaze u sredini spektra, već koje umeju da menjaju svoje ponašanje u zavisnosti od okruženja i sopstvenih potreba i želja.
Zašto se pojam otroverti pojavljuje tek sada?
Iako izraz otrovert još uvek nije deo formalne psihološke klasifikacije, sve češće se pojavljuje u blogovima, podkastima i popularnim psihološkim diskusijama. Pojava ovog termina ukazuje na sve veće interesovanje za same nijanse u ljudskom ponašanju, ali i na potrebu da se razbije strogo dvostruki pogled na ljudsku prirodu. U savremenom svetu, gde se od pojedinca često zahteva da balansira između više uloga – poslovnih, porodičnih, društvenih – ljudi su primorani da razvijaju određene veštine koje im možda ne dolaze prirodno. Introvert može naučiti da vodi sastanke, dok ekstrovert može shvatiti kakva je prava vrednost tišine i povlačenja. Otroverti se tu ističu kao oni koji prirodno plivaju između tih krajnosti. Razumevanje otrovertnosti može pomoći ljudima da se oslobode pritiska da moraju biti jedno ili drugo. Mnogi pojedinci su godinama osećali da ne pripadaju ni ekstrovertima ni introvertima, što je vodilo u frustraciju ili osećaj nepripadanja. Svest o postojanju otrovertnosti kao legitimne osobine može biti osnažujuća. Takođe, otroverti često imaju izraženu emocionalnu inteligenciju – znaju kada treba da govore, a kada da ćute, kada da se povuku, a kada bi ipak trebalo da preuzmu inicijativu. Ova vrsta fleksibilnosti je izuzetno korisna u savremenim radnim okruženjima i u međuljudskim odnosima.
Iako popularna psihologija voli nove etikete, stručnjaci upozoravaju da je važno biti oprezan sa brzom kategorizacijom ljudi. Postoji opasnost da se termini poput otrovert koriste površno, bez dubljeg razumevanja. Prava psihološka istraživanja još uvek nisu sistematski proučila ovaj termin, i on za sada ostaje u sferi popularnog jezika. Bilo da je u pitanju prolazni trend ili nova perspektiva u razumevanju ličnosti, pojam otroverta osvetljava važnu činjenicu: ljudi su kompleksni, prilagodljivi i ne mogu se uvek svrstati u jasno definisane kategorije. Otroverti možda nisu ni jedno ni drugo, već su zapravo i jedno i drugo, u skladu s kontekstom i unutrašnjim potrebama. U tom smislu, otrovertnost nas podseća da je autentičnost često smeštena upravo u sposobnost da budemo fleksibilni.
Foto: Instagram / @emmaboye
