Dobra komunikacija – stub PORODIČNE sreće!

Za razumevanje u porodici potrebno je da se jasno izražavaju potrebe i osećanja, kao i očekivanja od drugih članova porodice.

Ponekad se i kod kuće među najbližima osećam kao da sam na pustom ostrvu. Kada god poželim da razgovaram sa suprugom o nekim svakodnevnim situacijama, on nema vremena ili je mnogo umoran, deca su uvek u nekoj jurnjavi, a i valjda im ja, u tim „njihovim godinama“, uvek zvučim previše ozbiljno da bi izdvojili neko vreme za ono što bih im rekla. Na kraju mi preostaje samo da se uhvatim za telefon i proćaskam sa kumom ili prijateljicom. Znam da nijedna porodica nije savršena, ali ja u mojoj… kao da se gubim… Ovo je samo jedan od odgovora iz ankete koja je sprovedena na Internetu na pitanje „Da li i kako razgovarate u porodici?“. Verovatno niste iznenađeni, jer ste nešto slično već čuli od koleginice, prijateljice, mame, ili ste se i sami prepoznali u njemu.

Savremen način života uticao je na mnoge da potpuno zanemare trenutke provedene sa najbližima. Istina je da nam brza svakodnevnica ne daje mnogo prostora, ni vremena, da uživamo u porodičnom domu, ali to nije opravdanje i ne sme da bude, bar ako želimo da održimo zdravom i čvrstom tako dragocenu vrednost zvanu PORODICA!

A osnov svake porodice je, pre svega, dobra komunikacija. Nešto više o tome kako sačuvati, održati i uspostaviti dobru komunikaciju sa najbližima saznali smo od dr Ljiljane Filipović, porodičnog psitoterapeuta ([email protected]).

– Komunikacija predstavlja okosnicu stabilnosti braka i porodice, a njen kvalitet zavisi od spremnosti njenih članova da preuzmu brigu za negovanje razumevanja, saradnje, saosećanja i uvažavanja tuđih potreba. Za dobro razumevanje potrebno je da se jasno izražavaju potrebe i osećanja, kao i očekivanja od drugih članova porodice i od njihovog odnosa.

* Šta je osnova dobre komunikacije u jednoj porodici?
– Korisno je proveravati međusobno razumevanje, jer se može dogoditi da druga strana nije razumela značenja naših poruka na pravi način. Ti nesporazumi dešavaju se često u porodicama, kako između roditelja, tako i između roditelja i dece.

Kvalitet komunikacije zavisi i od komunikacionih veština i obrazaca koji se uče od roditelja i generacijski prenose na decu. Postoji svakodnevna potreba da se roditelji dogovaraju i usaglašavaju oko organizacije porodičnog života, trošenja novca, vaspitavanja dece, planiranja budućnosti.

Ukoliko između njih postoji odnos međusobnog razumevanja i uvažavanja razlika, sa spremnošću za nalaženje kompromisnih rešenja u njihovom međusobnom odnosu i odnosu prema deci, to će doprineti i građenju usaglašenih odnosa u braku i roditeljstvu i stvaranju podsticajne klime za dečji rast i razvoj, kao i za učenje i prihvatanje modela nenasilne komunikacije.

* Šta je to što najviše utiče na udaljavanje i razmimoilaženja u porodici?
– U mnogim porodicama roditelji malo vremena provode zajedno sa decom, jer su poslovno zauzeti i umorni, retko razgovaraju sa decom, čak i međusobno kada razgovaraju svako ostaje pri svojim stavovima. Ukoliko su roditelji u stalnom konfliktu i ne mogu da se usaglase oko međusobnih razlika i roditeljstvu stvara se nepodsticajna klima porodičnih odnosa, a deca se uče modelu nasilne komunikacije.

* Za ženu se često kaže da je stub porodice, da li to znači da je ona veštija u komunikaciji i da mnogo toga zavisi od nje?
– Tradicionalna patrijarhalna shvatanja o ulozi žene kao stuba porodice koja treba da se brine o potrebama članova porodice, da neguje porodične odnose i da se na taj način ostvaruje, stavlja je u neravnopravan položaj sa muškarcem, od koga se očekuje da se ostvaruje van porodice, da bude poslovno uspešan da bi preuzeo ulogu hranitelja porodice koji upravlja novcem i odlučuje o organizaciji porodičnog života. Otuda su kod većine žena razvijenije komunikacione veštine, brižnost i saosećajnost za potrebe drugih i spremnost za preuzimanje odgovornosti za porodične odnose, nego kod muškaraca.

* Da li su danas, kada žene sve češće preuzimaju ulogu egzistencijalnog stuba porodice, ugroženija, i koliko, ova tradicionalna shvatanja?
– Mada su se savremena društvena kretanja izmenila u pravcu veće ravnopravnosti žena, tradicionalna patrijarhalna shvatanja još opstaju. Brakovi u kojima muževi i žene ravnopravno učestvuju u raspodeli obaveza i odgovornosti još su retki. Većina žena ne oseća se ravnopravnom u porodičnim dijalozima. One ih iniciraju, očekuju od svojih muževa da više vremena, i inicijative, posvete komunikaciji i da budu posvećeniji negovanju porodičnih odnosa. Naravno, postoje i drugačija iskustva da su očevi i muževi odgovorniji za porodične odnose od majki. Da bi razrešili sporne odnose, najvažnije je da muškarci i žene prevaziđu razlike u usvojenim stereotipima.

* Na koje sve načine možemo da iniciramo bolju komunikaciju i razumevanje u porodici?
– Kad se roditelji svađaju i međusobno okrivljuju, najčešće se takav odnos preslikava i u njihovoj komunikaciji sa decom. Zadatak terapeuta je da im pomogne da se sa pozicije suparnika pomere ka poziciji saradnika, koji će težiti kompromisnim rešenjima. Umesto besnog nadmetanja oko toga ko je u pravu, članovi porodice uče se veštini emocionalnog smirivanja i aktivnog slušanja. Potrebno je da razvijaju saosećajnost, izbegavaju neprijatan ton, da čuju poruku o potrebama partnera i da im izađu u susret. Kada članovi porodice nauče da pored aktivnog slušanja koriste i jezik nenasilne komunikacije, još više se smanjuju mogućnosti za svađe.

* Kako treba da komuniciramo sa decom, da bi nas razumela i slušala?
– Mnogi roditelji kasno otkriju da deca odrastanjem sve više zanemaruju njihove potrebe, na koje imaju prava i treba da znaju način kako da im to stave do znanja. Suočen sa takvom situacijom roditelj mora da nađe način da se suprotstavi detetu. Kada dete napravi u kuhinji, koju je majka upravo sredila, sendvič i ostavi iza sebe haos, najčešće ponašanje roditelja je kritikovanje i naređivanje šta treba da radi ubuduće u toj situaciji. Uz to ide i posramljivanje, ismevanje poput „baš si razmažen“, „ti si sebična lenština“, „sram te bilo“. Sve ove reakcije dovode u pitanje detetov karakter, ugrožavaju samopoštovanje, omalovažavaju ga kao osobu. Sve su to nedelotvorne poruke, koje počinju ili sadrže reč „ti“. Ali, ako roditelj kaže detetu kako se on oseća zbog nekog njegovog ponašanja poruka se preobražava u „ja-poruku“, poput „ja ne mogu da se odmorim dok ti…..,“ „meni nije do igre kada sam ovako umoran…“, „razočaram se kad vidim tek očišćenu kuhinju ponovo zaprljanu…“. Ovakve poruke, međutim, delotvornije utiču na dete, jer teže izazivaju otpor ili pobunu.

* Da li dete može da razume kako se roditelj oseća?
– Reći nekom kako se osećate manje je ugrožavajuće nego reći nekome da je on uzrok tog lošeg osećanja. Najveća dobit od roditeljevog samootkrivanja je razvijanje kvalitetnog odnosa sa decom, jer ako oni imaju hrabrosti da pošteno i otvoreno otkriju sebe, onda time ohrabruju i dete da im otkrije kakvo je ono. Umesto da se jedno od drugog otuđujemo, razvijamo odnos bliskosti i autentičnosti. Deca, kao i odrasli, ne znaju kako njihovo ponašanje utiče na druge i često su iznenađena kada shvate kako im se roditelj oseća, a kada im se na to ukaže češće, žele da budu uviđavnija. Poželjno je da decu uvek uključite kada donosite bilo kakve odluke, jer zajednički donete odluke ona prihvataju kao svoje i osećaju odgovornost i obavezu da ih sprovedu.

PROBLEME REŠAVAJTE SAMO U PORODICI

Suština dobre komunikacije u porodici, pre svega, leži u skladnom odnosu sa bračnim partnerom, tvrde psiholozi. Nekoliko saveta pomoći će vam da postavite stvari na svoje mesto.
* Porodični problemi uvek treba da se zadrže u krugu najbližih. Zato, kada imate problem, o njemu razgovarajte prvo sa svojim bračnim partnerom, a ne sa mamom, drugaricom, koleginicom…
* Koliko god da imate obaveza, nađite vremena da saslušate partnera, pri tom budite strpljivi i pokažite poštovanje.
* Naučite da prihvatite i drugo rešenje, ne možete uvek biti u pravu. Shvatite da kompromis u mnogim situacijama može ojačati vaš odnos i učiniti ga kvalitetnijim.
* Suština zdrave komunikacija je u otvorenom razgovoru o izazovima i željama, bez tajni i prećutkivanja.
* Kada se neki razgovor pretvori u žustru raspravu, nadvikivanjem nećete rešiti problem. Ako prvi spustite ton učinićete i da druga strana reaguje isto, a problem ćete lakše raspraviti.
* Ne čekajte povod da izrazite zahvalnost ili ljubav, radite to često i bezuslovno.

Izvor: Novosti