Bolesti SRCA najčešći uzrok smrti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da su samo kardiovaskularna oboljenja uzroci više od 17 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

U Sjedinjenim Američkim Državama stopa preživljavanja je jedan prema deset za žrtve srčanog napada izvan bolnice. To je podatak koji se nije menjao poslednjih 30 godina.

Ali najnovije novo istraživanje nagoveštava da ima mesta za poboljšanje. Istraživači na Univerzitetu Mičigen u SAD ustanovili su da bi, ukoliko ljudi koji žive u siromašnijim delovima države prođu obuku za pružanje prve pomoći, žrtve srčanog napada imale više šansi da prežive.

Studija je ustanovila da ljudi u siromašnim krajevima imaju dva do tri puta veće šanse da dobiju srčani napad nego oni koji žive u bogatijim delovima grada.

Promene načina života, novi lekovi i tretmani takođe mogu da pomognu da se spreče srčana oboljenja.

„U protekle dve decenije uočavamo poboljšanje kad je reč o smanjenju smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih oboljenja“, izjavio je kanadski kardiolog Harindra Vudžesandera. On je ustanovio da je broj smrtnih slučajeva od srčanih bolesti u periodu između 1994. i 2005. godine opao za skoro 35 odsto u populaciji koja živi u kanadskoj provinciji Ontario.

Doktor Vidžajsandera tvrdi da su promene načina života i ponašanja prilično doprinele tome: „Oko 48 odsto tog smanjenja bilo je povezano sa poboljšanjima u rizičnim faktorima pa smo tako uočili opadanje krvnog pritiska, nivoa holesterola i broja pušača“, kaže on.

Dok je studija rađena, broj Kanađana pušača značajno je smanjen. Pušenje je glavni faktor koji doprinosi srčanim oboljenjima. Takođe, tokom istog perioda, lekari su povećali broj prepisanih lekova koji kontrolišu krvni pritisak, što za rezultat imalo još jedno značajno smanjenje u broju smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih oboljenja.

Na kraju, jedan novi medicinski aparat ima veliku ulogu u očuvanju zdravlja srca. Taj uređaj, ne veći od spajalice, mogao bi da bude revolucionarno otkriće u načinu na koji se tretiraju srčana oboljenja. Uzrok tih oboljenja su visoki krvni pritisak ili oboljenje koronarne arterije, odnosno „stanjivanje“ srčanih arterija.

Aparat je pokazao da uspešno radi u kliničkim ispitivanjima. Doktor Vilijem Ejbrehem sa Univerziteta Ohajo u SAD izjavio je da se uređaj pokazao izuzetno uspešnim u proteklih desetak godina.

Aparat je, zapravo, sićušni senzor ugrađen kroz kateter u srčanu pulmonarnu arteriju. Ta procedura traje samo sedam minuta. Pacijent na grudima ima merač kojim se prikupljaju podaci o srčanom pritisku. Ti podaci šalju se elektronski u lekarov kompjuter koji, zatim, može vrlo barzo, ako je potrebno, da pacijentu prilagodi terapiju.

Sa ugrađenim senzorom, pacijent ima 30 odsto više šansi da izbegne odlazak u bolnicu.

Trenutno, vaga za merenje telesne težine je jedan od malobrojnih načina za praćenje stanja pacijenata. Ljudi koji imaju srčana oboljenja skloni su nagomilavanju kilograma zato što se tečnost nagomilava kada srce ne može da upumpa dovoljno krvi.

Ali praćenje telesne težine nije najbolji način za praćenje rada srca. Lekari upozoravaju da su dnevne promene težine nedovoljno precizan pokazatelj za prognozu pogoršanja srčanog oboljenja.

Američka uprava za hranu i lekove još nije odobrila masovnu upotrebu aparata za pacijente sa srčanim oboljenjima. Uređaj takođe može da umanji stres zato što bi pacijenti na vreme znali da li su njihove telesne tečnosti na rizičnom nivou.