DNK svetlo na kraju tunela

Da li ste čuli za bogatašicu koja skuplja tuđu pljuvačku? Ana Vojčicki, supruga suosnivača pretraživača Google, Sergeja Brina, na ovaj način vredno prikuplja genetske informacije koje mogu da spasu život milionima ljudi.

Ana nije samo lepša polovina gospodina Brina koji je, sa oko 17,5 milijardi dolara, deveti na listi najbogatijih Amerikanaca, već je i važna ličnost u projektu globalnih razmera. Ova 36-godišnja žena, jednostavnog mponašanja i oblačenja, svoje vreme deli na majčinske obaveze (prema dvogodišnjem sinčiću) i rukovođenje kompanijom 23andMe, koja se bavi biotehnologijom i genetskim testovima, a smeštena je samo nekoliko blokova dalje od sedišta kompanije Google. Naziv njene kompanije odnosi se na ljudski genotip, koji sadrži 23 para hromozoma koji izgrađuju lanac DNK.

„To je moja krv!“
Jedna od osnovnih usluga kompanije 23andMe (košta 399 dolara) jeste analiza uzorka ljudske pljuvačke, radi utvrđivanja sklonosti ka brojnim bolestima, od kancera do psorijaze. Međutim, profit nije osnovni cilj – prema novinskim izvorima, većina od 35.000 klijenata kompanijeostvarila je besplatna testiranja – idefinitivno se ne radi o nekakvom projektu sujetne bogatašice,pokrenutom iz dobrih namera,ali i iz dosade. Vojčicki vidi svojukompaniju kao ozbiljan faktorkoji će promeniti medicinskiestablišment, naravno, nabolje. Osnovni cilj joj je omogućiti pacijentima, a ne samo lekarima i zdravstvenom osiguranju, da saznaju moguće rizike od oboljenja, kao i da preduzmu odgovarajuće mere zaštite i, u skladu sa tim, izmene način života. „Neprikosnovenost i isključivost medicinske industrije su besmislene“, kaže Ana. „Međutim, dostignuća u nauci to menjaju. To više nije samo svet lekara. Sada nauka preuzima vođstvo i postavlja stvari na pravo mesto.“ Nedugo nakon osnivanja kompanije (2006) – Ana je počela da dobija tužbe od zvaničnih vlasti u Kaliforniji i Njujorku zbog pružanja laboratorijskih usluga bez dozvole. „Zbog čega mi je potreban recept da bih dala uzorak svoje pljuvačke i uradila DNK analizu? Zbog čega ne mogu da dam krv bez dozvole lekara? Pobogu, to je moja krv!“, buni se Ana.

Odrastanje u akademskom okruženju
Ana je najmlađe od troje dece u porodici koja pripada američkoj srednjoj klasi. Odrasla je u mestu Palo Alto, u Kaliforniji. Njen otac je profesor fizike na univerzitetu Stanford, a majka profesor žurnalistike, te je Ana odrasla u okruženju univerzitetskih ljudi, ambicioznih studenata i budućih ljudi od karijere. „Svi moji prijatelji su živeli u mojoj neposrednoj blizini. U kontaktu sam sa gotovo svim ljudima koji su išli u moje obdanište. Svi oni još uvek žive u Palu Altu, uključujući mene i mog supruga. Inače, znam samo jedan par iz našeg društva koji se razveo“, kaže Ana. Studirala je biologiju na Jejlu, gde su je kolege zadirkivale zbog čudnih sklonosti. Nakon završetka studija, Ana se preselila u Njujork u potrazi za poslom. Prvo je angažovana da vodi finansijske poslove za čuvenu švedsku porodicu Valenberg, a zatim se zaposlila u investicionom fondu koji je pokrivao biotehnološka istraživanja. Atmosfera na Vol Stritu je šokirala mladu ženu. „Nikada do tada se nisam našla u okruženju u kojem se sve radi isključivo zbog novca. Za mene je to bilo tragično i tužno“, kaže Ana. „Mogla sam bez problema telefonom da pozovem direktora neke vodeće farmaceutske kompanije, samo zbog toga što sam radila za investicioni fond. Obični ljudi to ne mogu. Zato sam išla naokolo i pitala ljude: ‘Zar nikome ne smeta što sveinformacije koristimo samo za pravljenje miliona dolara?’ Ali na to niko nije reagovao.“ Vaspitana u skromnoj i štedljivoj porodici, Ana se odrekla dolarskog mentaliteta svojih kolega. Odredila je sebi iznos od 50 dolara za nedeljne troškove, pakovala je ručak svaki dan i odlazila na posao na rolerima (sve dok je obezbeđenje nije zamolilo da prestane da „vozi“ po lobiju). Njene cimerke su je kritikovale zbog neobaveznog i neženstvenog stila odevanja, ali . Ana nije marila za modu.

Pozitivno „otkačeni“ par
Jednog dana, Ana je dala otkaz i kupila voznu kartu za Sibir! „Prve noći putovanja pitala sam vodiča: ‘Šta ćemo da radimo?’ On mi je odgovorio: ‘Gledaćemo vatru.’ To smo i radili deset dana. Bio je to odličan kontrast Njujorku“, kaže Ana. Nakon povratka sa putovanja, Ana se vratila u Kaliforniju. Godine 1998, upoznala je dvojicu budućih velikih preduzetnika, osnivača Google-a, Sergeja Brina i Larija Pejdža. Sudbina je očigledno režirala ovaj susret, pošto im je Anina sestra iznajmila garažu, kao kancelariju. Nije prošlo mnogo vremena, a Ana i Sergej su postali par. Ljudi koji ih poznaju kažu da su oboje pozitivno „otkačeni“, što su i dokazali svojim venčanjem pre tri godine, na Bahamima, kada su tokom ceremonije nosili kupaće kostime – ona beli, a on crni. A uoči rođenja njihovog sina, 2008. godine, Pejdž je priredio zabavu povodom darivanja bebe, na kojoj su gosti morali da se pojave u pidžamama i pelenama. Ana i Sergej zajedno odlaze na brojne aktivnosti, od joge i fitnes treninga do ronjenja i surfanja na dasci sa jedrom. (Ana kaže da su njeni DNK testovi pokazali da ima dupli genetski marker koji je najčešća odlika sportista, a naročito sprintera. Njen suprug ima samo jedan, zbog čega ga Ana stalno zadirkuje.) Bliski prijatelji tvrde da ih ogromno bogatstvo ni za dlaku nije promenilo.

„Pljuc-zabave“ i plemeniti ciljevi
Ana se ne libi da koristi VIP status za promociju svog posla. Njene „pljuc-zabave“ („spit parties“ – aluzija na davanje uzorka za DNK analizu) privlače bogate goste poput Ivanke Tramp, Roberta Mardoka, Andersona Kupera i Harvija Vajnstajna (poslednja dvojica su veliki investitori). Ana je maksimalno posvećena svom cilju i koristi svaku priliku da propagira važnost genetike provocirajući bogataše. Tako je na jednom prijemu uspela da nagovori medijskog giganta Berija Dilera da uvije jezik (nasledna osobina), a Mardoka je pitala da li može da oseti miris špargle u svom urinu nakon pojedenog obroka sa ovim povrćem! (To je, izgleda, još jedna od naslednih karakteristika. Inače, Ana je ostala uskraćena za odgovor na ovo pitanje.) Kompaniju 23andMe čini manji tim naučnika, statističara i veb dizajnera. Unutrašnje uređenje firme odražava Aninu razigranu i opuštenu prirodu – Segway skuteri, za interno kretanje zaposlenih, nalaze se svuda po firmi, baš kao i lejzibegovi. Ovakva atmosfera odražava veliku ličnu posvećenost poslu.

Informacije su moć
Pre dve godine, Anin suprug je otkrio da nosi genetski marker za Parkinsonovu bolest (njegova majka Eugenija pati od ove bolesti). Iako to ne znači automatski da će i on oboleti, istraživanja pokazuju da su i njegove šanse, kao i kod ostalih u sličnoj situaciji, 50:50. Sergejev i Anin sin je takođe testiran u kompaniji 23andMe, mada rezultati nisu objavljeni u javnosti. Neposredno pre njegovog rođenja, Ana je rekla da beba ima pedeset posto šansi da nosi pomenuti marker u svom genotipu. Ali, zašto sebe izlagati spoznaji da će vam dete oboleti od neke teške bolesti? „To je stvar ličnog izbora. Što više znam o svom detetu mogu više da mu pomognem“, kaže Ana. U Aninom, kao i u svetu njenog supruga, informacije su moć. Istovremeno, one su podsetnik koliko još moramo da učimo. „Uvek osećate da biste mogli još više da radite i više da učinite. Ne postoji celovit i konačan odgovor. Zbog toga se teže spava“, zaključuje Ana.