Sačuvajte decu od pornografije
Koliko sve veća dostupnost pornografskih sadržaja utiče na tinejdžere? Kakve su posledice pornografije koja je sada prisutna i u kući i u džepu?
Seks industrija jedna je od najstarijih na svetu, ali su je Internet i mobilni telefoni učinili dostupnijom nego ikad. Nestala je sva stidljivost kojom su se nekada nabavaljali škakljivi časopisi i video-kasete, a zamenile su je slike i klipovi iz školskih hodnika, klupa, toaleta…
Glumci i glumice iz porno industrije postali su sveprisutni i gotovo neizbežni, a mnogi tinejdžeri i dalje ne shvataju da je sve to kobajagi i da je život drugačiji.
„Prisutnost pornografije danas se svodi na ljudske slobode, pre svega na slobodu izražavanja. A svaka sloboda ide sa granicama. U suprotnom, pretvara se u izvor štete“, kaže dr Oliver Vidojević, dečji psihijatar, psihoterapeut.
Direktna šteta je, po njegovom mišljenju, već neporeciva. „Postoji određena vremenska linija u intelektualnom i seksualnom razvoju deteta. Nije strogo normirana, ali je jasna. Upravo ona čini da se ponašamo seksualno adekvatno, a svako odstupanje remeti socijalizaciju.“
Ovaj psihijatar pojašnjava da se danas već na prvom „dejtu“ sve podrazumeva. Pritisak grupe je, po njegovom mišljenju, toliko jak da pobeđuje intimna određenja i tera ih na mnoge stvari za koje još nisu spremni.
„Dete nije uvremenjeno, ne radi sve u fazama kada je za to i zrelo i zato u kasnijoj seksualnosti može doći do deformacija. Zato mora da postoji jasna društvena kontrola. A ona je, čini se, sasvim izostala“, kaže dr Vidojević.
Revolucija u komunikacijama dovela je do toga da se slika i ton mogu slati sa mnogo više mesta i na mnogo više načina i zato je sve, pa i pornografija, lako dostupno deci. Prema zapažanju ovog psihijtra, pornografija je sada prisutna i u kući i u džepu.
Njegova zapažanja potvrđuju i podaci prema kojima prosečan tinejdžer svake nedelje provede sat i 40 minuta pretražujući pornografske sadržaje. Najviše ga zanima meka pornografija i na internetu provede ukupno 31 sat nedeljno.
Poređenja radi, informacije o plastičnim operacijama pretražuju sat i osam minuta svake sedmice, dok za Facebook izdvajaju više od devet sati. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih u Americi.
Dr Vidojevića ovo ne iznenađuje i dodaje da je „trošenje pornografije adiktivno ponašanje“, pa da „stvara veću žudnju i teži da se često ponavlja“.
„To kod dece može da dovede i do neadekvatnog seksualnog uzbuđenja i zato imamo primere gde se deca svlače i masturbiraju u vrtiću i školi, a to vremenom može da preraste i u napadačke pristupe.“
Sve to na kraju vodi u banalizaciju samih osećanja.
„U porno filmovima nedostaje osećajni deo. I golubovi se udvaraju. A u pitanje se dovodi i monogamija. Ako prebrojite sa koliko ko partnera ima odnose u toku jednog i po sata koliko traje film, poruka nezreloj deci je da monogamija ne postoji.“
Ipak, po mišljenju dr Vidojevića, jednokratno izlaganje deteta pornografiji neće imati nikakvog uticaja. Važno je ono što sledi posle toga. Pitanja i odgovori koje će im ponuditi roditelji, škola, društvo…
Najnovije istraživanje kompanije „Dureks“ pokazalo je da se naša zemlja, zajedno sa Rumunijom, našla u grupi zemalja istočne Evrope s visokim nivoom potrebe za prono magazinima kao, jer je svega 6,3 odsto mladih edukovano o seksu.
Mladi svet u Srbiji kada želi da se informiše o seksu najviše se oslanja na prijatelje, što nas u tom segmentu stavlja odmah iza Poljske.
Ostali izvori iz kojih se mladi edukuju, pokazuje istraživanje, ne informišu ih u dovoljnoj meri o zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće, što potvrđuje i podatak da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju abortusa – godišnje se izvrši između 150.000 i 200.000.
I roditelji u Srbiji svoju decu o seksu edukuju najmanje u poređenju sa mamama i tatama preko granice. Mladi su roditelje kao izvor seksualnog obrazovanja naveli u svega 10,1 odsto slučajeva, dok je kod njihovih vršnjaka iz Rumunije taj procenat veći za skoro šest odsto.
Rezultati istraživanja pokazuju da se čak trećina devojaka i mladića ovog uzrasta o seksu informišu iz – časopisa.
Izvor: Novosti