Virus HIV-a se krije u mozgu inficiranih

Ispitivanjem likvora (moždane tečnosti) pacijenata koji su dobijali lekove protiv HIV-a švedski naučnici su pokazali da ovaj virus može da se krije u mozgu, čak i kada analize krvi ne pokazuju prisustvo virusa.

Oko deset odsto tretiranih pacijenata su imali tragove virusa u likvoru, ali ne i u krvi. Reč je o mnogo većem broju takvih pacijenata nego što se to pretpostavljalo, preneo je Dojče vele.

Do ovog otkrića došli su naučnici Univerziteta u Geteburgu, u Švedskoj. Trenutno postoje dobri anti-HIV lekovi koji mogu da zaustave „raspad“ imunog sistema i tako spreče razvijanje side. Ipak, iako su ovi lekovi delotvorni u sprečavanju razmnožavanja virusa, ako se infekcija ne leči, HIV može da inficira mozak i izazove oštećenja. 

„Međutim antivirusni tretman u mozgu je komplikovan zbog brojnih faktora, delom i zato što je okružen zaštitnom barijerom koja utiče na to koliko dobro lekovi mogu da dopru do njega“, kaže dr Arvid Eden, istraživač na Institutu za biomedicinu na Salgrenska akademiji. 

„To znači da mozak može da deluje kao rezervoar u kojem tretman protiv virusa može da bude nikakav ili slab.“ 

Naučnom studijom je obuhvaćeno 15 pacijenata koji su nekoliko godina bili uspešno tretirani lekovima protiv AIDS-a: 60 odsto njih je imalo znakove upale u likvoru, doduše na nižim nivoima nego bez lečenja. 

„U drugoj studiji sa oko 70 pacijenata koji su takođe dobijali anti-HIV terapiju, pronašli smo HIV u likvoru kod oko deset odsto bolesnika, iako virusa u krvi više nije bilo. To je mnogo više nego što smo pretpostavljali“, objašnjava Eden. 

Rezultati oba istraživanja sugerišu da trenutno lečenje HIV-a ne može u potpunosti da potisne delovanje virusa u mozgu, mada za sada nije jasno, da li preostale upale ili male količine virusa u likvoru, kod nekih pacijenata predstavljaju rizik za buduće komplikacije. 

Zato dr Eden kaže da bi pri razvoju novih lekova i strategije lečenja od infekcije HIV-a trebalo uzeti u obzir posledice u mozgu. 

HIV pripada porodici retrovirusa i ima dva oblika: HIV-1 i HIV-2, koji se mogu prenositi krvlju, spermom i drugim sekretima i telesnim tečnostima. U akutnoj fazi infekcije, pacijenti pate od groznice, otečenih limfnih žlezda i osipa. Ovi simptomi mogu da nestanu ili da se ublaže, ali se sida ipak razvija posle dugog perioda infekcije. 

Na vakcini protiv HIV-a radi se od 1980. godine, ali za sada bezuspešno.

Izvor: 24 sata