Levoruki u svetu dešnjaka

Živimo u svetu dešnjaka. Gde god da se nalazimo, na ulici, u parku, na poslu, bioskopu ili školi, okruženi smo dešnjacima. Kada i dođemo u priliku da vidimo nekoga ko piše levom rukom ili njome baca loptu, zapitamo se kako li mu to uspeva, ali ne razmišljamo mnogo o toj pojavi.

Većina ljudi, tek kada primeti da njihovo dete ili neko iz bližeg okruženja koristi levu ruku više od desne, počinje da se interesuje za levorukost i želi da zna odgovore na mnoga pitanja… Saznajte pet zanimljivih činjenica i korisnih saveta o levorukosti i levorukim ljudima, koji čine 10 odsto svetske populacije.

1. Da li je levorukost nasledna?

Većina naučnika smatra da nasleđe igra veliku ulogu kod pojave levorukosti, ali se ne zanemaruju uticaji okoline, kao ni nervni i motorički poremećaji.

2. Kada se može odrediti da li će dete biti levoruko?

Levorukost se razvija postepeno sa razvojem voljnih pokreta deteta, tako da roditelji ne mogu da znaju da li će njihovo dete biti levoruko sve do navršene treće godine. Ukoliko dete u tom uzrastu podjednako koristi obe ruke, skoro je nemoguće prognozirati da li će postati dešnjak ili levak. Ako dete mlađe od godinu dana koristi samo jednu ruku, bez obzira da li je u pitanju leva ili desna, roditelji bi trebalo da obrate pažnju jer je moguće da se radi o nekoj vrsti oštećenja motoričkog centra.

3. Ko je spretniji, a ko kreativniji?

Ispitivanja o nervnom oštećenju kao uzroku nastanka levorukosti, podstakla su naučnike da sprovedu i druga istraživanja moždanih aktivnosti kod dece uzrasta do 10 godina. Američka naučnica J. Levi testirala je inteligenciju 10 levorukih i 15 desnorukih đaka u jednoj američkoj školi. Deca iz obe grupe, postigla su podjednake rezultate u govornim testovima, ali su zato dešnjaci postigli mnogo bolje rezultate u rešavanju vizuelnih prostornih zadataka (na primer, u slaganju puzli).

Druga istraživanja su, pak, pokazala da su levaci kreativniji od dešnjaka. Razlog je, navodno, u tome što levoruka deca češće koriste centre za govor i opažanje iz obe polovine mozga, a to povećava njihovu kreativnost. Ova deca su mnogo pričljivija, bolje se služe bojama, linijama i oblicima na papiru.

4. Zašto je svet „desno“ dizajniran?

Pošto na zemaljskoj kugli živi više od 85 odsto desnorukih ljudi, prirodno je da je svet uglavnom „desno“ dizajniran. Zbog toga mnogi roditelji od najranijeg uzrasta uče svoju decu da više koriste desnu ruku, naročito pri pisanju, kako se dete ne bi kasnije susretalo sa neprijatnostima koje levorukost nosi sa sobom.

5. Da li su levoruki skloniji slučajnim povredama?

Nažalost, da. Pošto je saobraćaj u većini zemalja prilagođen dešnjacima (osim u Velikoj Britaniji i njenim bivšim kolonijama), levaci češće stradaju, jer im je prirodnije da, kada prelaze ulicu, prvo gledaju desno, a ne levo. Zato stručnjaci savetuju roditeljima da svoju levoruku decu dobro poduče kako da prelaze ulicu, pre nego što ih puste da sami idu u školu.

Ukoliko ste vi ili vaše dete levoruki, možda će vas obradovati činjenica da su mnogi velikani bili levoruki i to im nije smetalo da postanu čuveni po svom umeću. „Desno“ dizajnirani svet nije mogao da spreči Leonarda da Vinčija, Mikelanđela ili Bendžamina Frenklina da svojim delima zadive svet.

Autor: Life Content