U susret Food Talku: Kako su nastale palačinke

Da li ste znali da su prve palačinke (ako su se tada uopšte mogle tako nazvati) jeli antički ljudi? Naravno, to nisu bile palačinke kakve mi jedemo danas. Te proste, pečene mešavine mleka, brašna, jaja i začina su antički Rimljani nazivali „Alita Dolcia“ (nešto slatko). U zavisnosti od mešavine sastojaka i načina pripreme, završni „proizvod“ je izgledao kao mešavina palačinki, omleta i pogačica. Neke od ovih palačinki su bile slatke (voće, lešnici, med), druge su bile slane (sir, riba, meso). Ovi antički recepti su smatrani za srodne vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.

Palačinke, kakve ih mi znamo danas, su „stvorene“ u srednjovekovnoj Evropi. Kroz istoriju, sastojci za palačinke (najbolje brašno, kukuruz, krompir), pribor (antičko kamenje za pečenje, srednjovekovna ognjišta, improvizovani tiganji koji su se koristili na logorskoj vatri, mikrotalasne pećnice) kao i „finalni proizvod“ (tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom ili nežno urolovane i posute voćem) su se prilagođavali raznim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima.

Po legendi, savremene palačinke je smislio kuvar pape Gelazija I kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica vrlo brzo je osvojila Evropu. Francuzi često jedu palačinke i rado se takmiče ko će uspeti da okrene isprženu palačinku tako da je baci u vazduh i, naravno, opet uhvati u tiganju.

Uz to se vezuje i praznoverje: na Novu godinu, na primer, valja da u ruci, kojom bacate uvis i okrećete palačinke, držite novčić, pa ako novčić ne ispadne, cele godine ćete imati novca.

Uspešno bacanje palačinki vezuje se i uz proricanje: navodno je Napoleon pre svake bitke sam pržio i okretao palačinke. Ako bi mu koja ispala, osvajač je kretao u boj pun mračne strepnje. Kad je, pekući palačinke pod Moskvom, uspešno okrenuo četiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mračno rekao: ‘To je ona peta palačinka!’ „.

Galete (Francuska), tanke krompir-palačinke (Nemačka), flis-papir tanke palačinke (Francuska), „drop scones“ (Škotska), palačinke od kukuruznog brašna (kolonijalna Amerika), bogato nafilovane (Rusija), „dadar gutung“ (Indonezija), „bao bing“ (Kina), i na kraju „samo-dodaj-vodu“ mešavine (kasni 20. vek) – svi su oni pripadnici „porodice palačinki. Među mnogobrojnim vrstama palačinki spominju se bečke, čokoladne, kineske, mesne, šarene, švajcarske, zelene, ali i hrskavci, omotići, zavežljajčići…

Naša preporuka za ovu ukusnu i, mnogima omljenu, poslasticu su palačinke s jagodama.

Više o konferenciji Food Talk 2013 pročitajte OVDE.

Izvor: gastronomija.info