Čuvajte se toplotnog udara

Leto je i zvanično stiglo i prve dane najtoplijeg godišnjeg doba obeležile su veoma visoke temperature, na koje naše telo nije naviklo. U takvim situacijama, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može doći do pregrejavanja, odnosno toplotno9g udara, koji i kod relativno zdravih ljudi može da ima razne, pa i fatalne posledice.

Šta je u stvari toplinski udar?

Kada temperatura leti poraste i počne da zagreva telo, javlja se prirodna reakcija u organizmu, a to je znojenje koje ima funkciju hlađenja organizma. Ali, zbog visokih temperatura telo prenaglo gubi previše tečnosti, a time i elektrolite, koje ne uspevamo da nadoknadimo jednakom brzinom, pa telo gubi sposobnost hlađenja, i pri tom nastupa toplotni udar.

Simptomi toplotnog udara su: trnci i grčevi u mišićima, crvena upaljena koža, nagli prestanak znojenja, mučnina, povraćanje, malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, ubrzani puls, otežano disanje… Tu je naravno i jaka glavobolja, osetljivost na jaku svetlost, pad krvnog pritiska.

Takođe, nikako se ne sme zanemariti i sunčanica, odnosno pregrejavanja glave kod osoba koje ne nose zaštitne kape. Nju ne treba shvatati olako, jer se u suštini radi o pregrejavanju moždanog tkiva, prilikom kojeg krvni sudovi u mozgu počinju da se šire, što može da rezultira različitim poremećajima u organizmu.

Kako možete sebi da pomognete?

Zbog toga te vrste toplotnih udara ne smete da shvatate olako, jer oni ozbiljno mogu da naruše zdravlje, a u težim slučajevima čak i da uzrokuju smrt.

Konzumirajte što više tečnosti u većim količinama, ponajpre vode, a kako biste nadoknadili elektrolite, slobodno konzumirajte slaniju hranu. Naravno, ako imate mogućnost, prilikom visokih temperatura, okupajte se u moru, jezeru, reci (s tim da ulazak u vodu bude postepen, radi prilagođavanja tela na razliku u temperaturi) ili se otuširajte mlakom vodom. Naime, toplotni udar u suštini je isti kao i visoka telesna temperatura uzrokovana nekom bolesti. Kada se ona popne iznad 40 stepeni Celzijusa može doći do zatajenja organa.

Nemojte se ustručavati da zatražite lekarsku pomoć, ali ako vam ta pomoć nije dostupna odmah, što pre se hidrirajte i hlađenjem tela u vodi, i hladnim oblozima na čelu, potiljku, grudima, rukama i nogama pokušajte da smanjite telesnu temperaturu.

Osobe koje su doživele blaže oblike toplotnog udara osećaće najverovatnije posledice još nekoliko sedećih dana, najčešće jaku žeđ, glavobolju, vrtoglavicu, poremećaje pritiska, malaksalost i nagon za povraćanjem. Ali, dugotrajnije posledice kod zdravih ljudi ne bi smelo biti.

Sprečite toplotni udar

Toplotni udar vrlo lako se može izbeći. Naravno, prvenstveno ako je moguće izbegavajte doba dana kada su temperature najviše, ali ako ne možete, evo kako mogućnost pregrejavanja smanjiti na minimum:

• Nosite sa sobom uvek bocu vode
• Nosite odeću od svetlih laganih prirodnih materijala, lagane kape i šešire. Bez obzira na vrućinu pokrijte veći deo tela. Naime, mokra odeća od znoja isto pomaže u hlađenju organizma, i sprečava preterano gubljenje tečnosti iz organizma
• Jedite laganiju hranu, više puta na dan
• Pijte pića s elektrolitima i jedite slaniju hranu.
• Fizičke radove obavljate ranije ujutro ili kasnije popodne.

Izvor: zena.hr