U Srbiji uskoro banka matičnih ćelija

U Srbiji se uskoro očekuje otvaranje prve javne banke matičnih ćelija, zahvaljujući kojima se danas tretira više od 70 bolesti, a dok se to ne sprovede građanima je na raspolaganju mogućnost čuvanja tih ćelija u nekoj od inostranih banaka.

Naučni saradnik belgijske banke matičnih ćelija „Krio sejv“ koja tu proceduru sprovodi u nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji, dr Mima Fazlagić kazala je Tanjugu da se za sada oko 2.000 osoba odlučilo da nakon porođaja matične ćelije iz krvi pupčanika sačuva u toj banci.

Ona je navela da je to u Srbiji regulisano instrukcijom Ministarstva zdravlja i da sve zdravstvene ustanove, odnosno porodilista, moraju imati odgovarajuću dozvolu ministarstva za uvođenje nove zdravstvene tehnologije.

„Do sada je ovu dozvolu dobilo oko 25 porodilišta u Srbiji“, kazala je ona, dodajući da je u svetu 2008. godine u privatnim bankama matičnih ćelija iz pupčanika bilo deponovano oko 900.000 uzoraka, a u javnim oko 280.000. 

Fazlagićeva je navela da se najviše uzoraka matičnih ćelija uzima i čuva u SAD, što u privatnim što u javnim bankama, a od evropskih drzava vodeća u ovoj proceduri je Španija. 

Govoreći o tome koliko je urađeno transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika, ona je kazala da se procenjuje da se godišnje u svetu obavi oko 5.000 takvih procedura. 

Prema njenim rečima, Japan je postao prva zemlja u svetu u kojoj se trenutno radi više transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika nego iz kostne srži i one se najviše koriste kao terapije nekih malignih oboljenja krvi (leukemija), krvnih i imunoloških poremećaja i deficijencija. 

Pored ćelija iz krvi pupčane vrpce, u svetu i u Srbiji postoje registri davalaca kostne srži, iz koje se takođe dobijaju hematopoetske matične ćelije, a uzimanja tih ćelija od davaoca obavlja se iz bedrene kosti, uz pomoć anestezije. 

„Sama metoda uzimanja matičnih ćelija je bezopasna, bezbolna i traje oko dva minuta“, kazala je sagovornica Tanjuga, dodavši da taj materijal najviše odgovara za lečenje samog deteta ukoliko je potrebno, a potom njegovim članovima porodice. 

Osim „Krio sejva“, koji je najveća privatna evropska banka matičnih ćelija, u Srbiji postoje predstavništva još četiri ili pet stranih banaka, koje pružaju usluge građanima. 

Govoreći o metodama koje se koriste prilikom tretiranja matičnih ćelija, Fazagićeva je kazala da je dobro to što mnogi doktori i naučnici rade u inostranstvu u vrhunskim ustanovama, pa zahvaljući njima nove tehnologije postaju lakše dostupne i u Srbiji.
 
Tako se u Srbiji primenjuju metode obnavljanja srčanog mišića matičnim ćelijama, zatim lečenje bolesnog oka, obnavljanje jetre i slično. Uskoro se očekuje i obnova hrskavice kolena i kuka, kao i rad sa mišićnim ćelijama koje će pomoći u obnovi oštećenog sfinktera uretre. 

Ona je podsetila da čuvanje matičnih ćelija postaje sve veći trend u svetu, jer se oko 75 bolesti tretira ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce. Neka od oboljenja se mogu sasvim izlečiti, dok se kod nekih stanje može znatno poboljšati.

Kako je ranije najavio ministar zdravlja Tomica Milosavljević, u Srbiji se uskoro očekuje otvranje prve javne banke matičnih ćelija, ali nije mogao da precizira tačan datum.

Do tada, pri Institutu za majku i dete funkcioniše porodična banka. 

Načelnik službe za transplantaciju koštane srži sa laboratorijom za kriobiologiju Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ dr Dragana Vujić je kazala da je još u maju prošle godine Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost Institutu da formira porodicnu banku krvi pupčanika. 

„Roditelji dece obolele od hematoloških i onkoloških bolesti, gde je transplantacija oblik lečenja, su visoko motivisani da pri rođenju drugog deteta budu ostavljene ćelije iz krvi pupčanika“, kazala je ona Tanjugu.
Do sada je prikupljeno, obrađeno i uskladišteno 39 uzoraka, a još nije urađena nijedna transplantacija uz korišćenje ćelije iz krvi pupčanika, dodala je dr Vujić. 

Prema njenim rečima, buduća javna, odnosno porodična banka krvi pupčanika će biti osnovana pri tom Institutu. Polazeci od broja stanovnika, broja porođaja i potrebe za transplantacijom, planirano je da u banci bude podhranjeno 10.000 uzoraka. 

Vujićeva je navela da bi taj broj uzoraka mogao biti prikupljen za osam do 10 godina, upoređujući iskustva drugih javnih i porodičnih banaka, koje imaju višegodisnje iskustvo, kao što je banka u Milanu, koja je jedna od prve tri osnovane banke u svetu. 

Ona je rekla da je verovatnoća da ostavljene ćelije u privatnoj banci budu iskorišćene za osobu čije su ćelije 0,04 odsto, a u okviru uže porodice 0,07 odsto. 

Danas u svetu ima više od 450.000 uzoraka krvi pupčanika u javnim bankama, i od 1988. godine urađeno je preko 20.000 transplantacija u kojima je korišćena krv pupčanika kao izvor matičnih ćelija, navela je sagovornica Tanjuga. 

Izvor: Tanjug