Istraživanje: Šećeri nisu jedini uzrok kardiometaboličkih bolesti

Studije su ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove veze su male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera.

Dr Sevenpajper, na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu, istakao je da su šećeri sve više meta debata o javnom zdravlju zbog svoje uloge u epidemiji gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti. Kao i kod ranijih stavova o ulozi masti u ishrani i gojaznosti, zauzet je čvrst stav na osnovu ograničene količine podataka.

Povučene su paralele između šećera koji sadrže fruktozu i duvana, pri čemu je uticaj šećera s fruktozom na kardiometaboličke bolesti upoređen s uticajem duvanskog dima na pluća i kardiovaskularne bolesti. Iako eksperimentalni modeli nude prihvatljive biohemijske mehanizme koji podržavaju ove stavove, potrebno je pažljivo ispitati da li ovi mehanizmi deluju i kod ljudi.

Mnogi putevi vode do kardiometaboličkih bolesti

Studije su ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove veze su male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera. Sistematski pregledi i analize kontrolisanih ispitivanja unosa hrane pokazali su da šećeri s fruktozom u izokaloričnoj razmeni s drugim ugljenim hidratima (čak i pod pozitivnim energetskim balansom ili u tečnom obliku) ne daju dokaze o štetnosti.

Ipak, ishrana koja sadrži šećere s fruktozom s viškom energije u poređenju sa samom ishranom (bez viška energije) dovodi do veće telesne težine, postprandijalnih triglicerida, krvnog pritiska, mokraćne kiseline, glukoze, insulina i markera bolesti masne jetre koja nije povezana s alkoholizmom, što su efekti koji se više pripisuju višku energije nego šećeru. Ukupno gledano, dokazi pokazuju da zašećerena hrana i pića predstavljaju jedan od mnogih puteva do preteranog unosa i kardiometaboličkih bolesti.

Fokus na smanjenje preteranog unosa

Pažnja treba da ostane usmerena na smanjenje preteranog unosa svih vrsta kalorične hrane povezane s gojaznošću i kardiometaboličkim bolestima, uključujući zašećerenu hranu i pića. Takođe fokus treba biti usmeren i na promovisanje veće fizičke aktivnosti.