Istina ili izazov

Foto: Mladen Sekulić

Volim moju Ninu. Stvarno je mnogo volim. Ali u poslednje vreme me mnogo masira s tim svojim pričama. Mislim, ako je iko imao vremena i strpljenja za njene propale veze i elaborate na temu odvratnih sadašnjih, bivših, budućih muškaraca – to sam bila ja. I za da i za mh i za hmmm i za nije valjda… Ali stvarno više ne mogu. Počela je da me pritiska.

Svakodnevni sam svedok veze na zalasku. Znam sve o njima dvoma. I šta je Bane uradio, i gde je bio i s kim i kad i koga su sreli, koliko je koštao parfem koji joj je poklonio i šta je Marićka odgovorila kad je on prokomentarisao njenu haljinu… Godinama slušam jednu te istu priču. Klimam glavom, smejem se kad se ona smeje, plačem kad ona plače, podilazim, povlađujem, poturam rame, mazim po glavi, tešim… Znam da za to služe prijatelji, ali prijateljstvo nije jednosmerna ulica. Mislim, gde sam tu ja?

Sinoć me mnogo iznervirala, eto. Beba je kmečala, valjala se po meni, dok sam ja pokušavala da razgovor privedem kraju. Izvini, rekla sam, samo da je stavim da spava, zvaću te za pet minuta… Ali, ne. Šanse nije bilo da je zaustavim. Pričala je i pričala i pričala kao navijena, toliko da sam pomislila da mi je telefon pukao i da uopšte nije u stanju da čuje moje zapomaganje. Kššššššš, kšššššššš, rekla sam na kraju… Nina, dušo, ništa te ne čujem… Kššššššššš. Halo? Halo…? Čuješ li ti mene? Halo? I tako, simulirajući smetnje na vezama, spustila sam slušalicu. Nisko, je l’ da? Jeste. Ali nije bilo druge.

Šta sam drugo mogla, upitala sam Gagu. Mogla si da joj kažeš da te nervira i da malo olabavi. Jeste, to možeš ti, ja ne mogu. Zašto? Ne znam. Ne pristaje mi, nisam tako vaspitana. Molim? Hoćeš da kažeš da sam ja nevaspitana? Ma ne… Samo, ja naprosto nisam ti. Ja sam samo iskrena, reče Gaga. Kada bismo svi, samo na trenutak, pristali da govorimo istinu, ovaj svet bi bio lepše mesto za život. Misliš…? Ne mislim, reče Gaga. Znam.

Nisam baš sigurna. Ok je biti iskren. Ali ne skroz, brutalno, nego onako – u duši. Mislim, naopako da sad svi preko noći postanemo iskreni i počnemo svima da govorimo samo ono što zaista mislimo. Pa ne bi nam trebalo nuklearno oružje – potamanili bi se sami među sobom u roku od sedamdesetdva sata. Šta je trebalo da kažem Nini…? „Vidi srećo, sve je to ok što ti meni pričaš, ali ja stvarno više nemam živaca za tebe i tog tvog. I batali me priče da će da te ženi, da je hteo do sad je mog’o sto puta. Nemo’ se ljutiš, ali za moj ukus si malo tupava, kad može tako da te šeta…“

I eto. Ja bih joj rekla šta stvarno mislim o njima dvoma, ona bi se stvarno rasplakala, i stvarno mi se više nikada ne bi javila. I čemu to onda? Mislim, stvarno. Spram toga, jedno Kšššššš ima gotovo lekovito dejstvo. Na njenu vezu, na našu vezu, na vezu mobilnog operatera, na sve.

Ja bi’ joj rekla istinu, pa kud puklo – bila je uporna Gaga. Znaš, što sam starija, sve sam više u skladu sa samom sobom, poče da se pravda. Je li…? Znala sam jednu takvu bakutu iz kraja. Matora oštrokonđa, uvek u pravu, nikom dužna, svakom u brk – i kako je završila? Sama u svom svetu, sa šest mačaka. Niko nije ni znao da je umrla, dok smrad nije počeo da probija ispod vrata.

Svet, draga moja, nije ring. Ne moramo non stop da živimo u gardu. Ljudi oko mene, nisu mi sparing partneri. I ne moram uvek da budem prva. Ni najpametnija. Ni najbolja. Pa čak ni iskrena po svaku cenu. Neće mi kruna s glave pasti ako pokažem malo ljudskog saosećanja. Dobrote. I da, žao mi je što sam joj spustila slušalicu. Iskreno mi je žao. Ali nije bio trenutak da joj kažem. Povredilo bi je. I mene bi. Misliš, pita Gaga. Ne mislim. Znam.

Nina calling – pisalo je na displeju. Javila sam se. Dušo, rekla je. Moram nešto da ti kažem. Celu noć nisam spavala. Mislila sam o tome kako drage ljude smaram svojim glupostima. Nekad stvarno preteram. Izvini, baš sam skotina, je l’ da? Kad malo vratim film – uopšte ne zaslužujem takve drugare. Hvala vam što me trpite. Neću više, obećavam. Ni reč o onom znaš već kom, ime neću da mu pomenem. Spremite se, ti i Beba, stižem za pet minuta i vodim vas na najveći sladoled na svetu. Nina, čekaj – prekidoh je. Stani, Ninočka, sekundicu. Šta je? Ništa. Samo… Mislim da Gaga hoće nešto da ti kaže.