Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (pulmologija)

Odgovara: Dr Mimica Jovanović Nenadić, specijalista pulmologije

P: Imam 25 godina i od svoje druge godine bolujem od kongenitivne mišićne distrofije (iako u porodičnoj anamnezi nema slučajeva ovog oboljenja). Zbog slabog imuniteta često sam imala bronhitis (3-4 puta godišnje) koji je trajao desetak dana, uz produktivni kašalj i sputum žućkaste boje, a koji sam lečila antibiotikom.

Pre četiri godine, usled velikog stresa, imunitet mi je još više oslabio, dobila sam jak bronhitis koji sam lečila skoro mesec dana, tokom kojih su mi dva puta menjali terapiju. Od tada svakodnevno kašljem (noću i pred zoru pojačano) i iskašljavam sputum beličaste boje. U februaru ove godine tokom epidemije gripa u plućima mi se pojavila bakterija Klebsiella pneumoniae, imala sam teperaturu blizu 40, bol u grudima i zviždanje. Primala sam injekcije u rastvoru intravenski pet dana i infuzije svaki dan (15 dana je trajalo lečenje). Jedne večeri mi je pozlilo, nisam mogla da dišem i osetila sam bol u grudima. Otišla sam u bolnicu gde su mi radili rendgenski snimak pluća i ustanovili da su puna sputuma i gnoja, kao i da su mi disajni putevi blago zakrivljeni kao posledica kifoze i skolioze trećeg stepena, ali i dijagnostifikovali bronhiekstazije (nije rađena bronhoskopija). Urađena mi je aspiracija kroz nos i grlo i preporučena inhalacija bronhodilatatorima, izbegavanje zadimljenih prostorija (napominjem da nisam pušač) i posturalna drenaža. Nakon potpunog oporavka urađena je bakteriološka analiza brisa grla i sputuma, i potvrđeno uspešno izlečenje i eliminacija bakterije iz pluća.

Zanima me koliko su bronhiekstazije opasne kod invalida (pošto znam da je nemoguće izlečiti ih), da li se može desiti pojačano nakupljanje sputuma čak i kada nema infekcije, i da li odlazak na more škodi ili pomaže? Katarina

O: Bronhiektazije su hronična proširenja lumena s pratećim oštećenjem zidova jednog ili više bronha. Klinički se najčešće ispoljavaju stalnim obilnim iskašljavanjem.

Odgovor na Vaše prvo pitanje ima dve varijante, u zavisnosti dali se radi o urođenim ili stečenim bronhiektazijama.

Urođene bronhiektazije su tankih zidova, bez znakova zapaljenja i fibroze, i bez pramena u okolnom plućnom parenhimu. Lokalizovane su ili proširene na cela pluća. Često su povezane s dragim urođenim malformacijama kao što su jednostrani emfizem pluća ili agenezija plućne arterije, urođene srčane mane i kongenitalna kifoskolioza.

Znatno su češće stečene bronhiektazije. Neadekvatna evakuacija sekreta i naseljavanje bakterija u disajnim putevima bitni su za nastajanje bronhiektazija. Sekret se u disajnim putevima zadržava zbog opstrukcije (začepljenja) bronha i poremećaja mukocilijarnog transporta. Zaostali sekret širi lumen disajnih puteva, oštećuje trepljasti epitel i omogućuje naseljavanje patogenih bakterija. Bakterij luče supstance koje oštećuju cilije i povećavaju sekreciju. Oslabele trepljice teško odstranjuju obilan sekret, koji se tako sve više nagomilava u lumenu. Oslobađaju se slobodni kiseonički radikali i oštećuju zid bronha. Zapaljenje oštećuje sve slojeve zidova disajnih puteva, koji postaju nepokretni. Zahvaćeni disajni putevi samo pasivno sprovode vazduh i ne pomažu u uklanjanju sekreta. Nagomilani sekret je dobra podloga za bakterije – i tako se zatvara beskrajni krug nastajanja sekundarnih bronhiektazija.

Odgovor na Vaše drugo pitanje vezan je za Vaše trenutno stanje osnovne bolesti. Kod Vas postoji veća verovatnoća stagnacije – zadržavanja sekreta i otežanog iskašljavanja, što povećava mogućnost razvijanja infekcije. I zato sam Vam navela na kraju teksta preventivne mere. Odlazak na more će vam prijati.

Lečenje bronhiektazija u Vašem slučaju usmereno je na:

• održavanje dobrog opšteg stanja bolesnika i na sprečavanje i saniranje zapaljenja
• iskašljavanje u drenažnom položaju: najbolje ujutru, nagnuti preko ivice kreveta (za teže oblike bolesti važne su i vežbe disanja)
• sanacija sinusitisa (ako ga imate), vakcinacija protiv gripa i ishrana s dosta tečnosti, proteina i vitamina

Preventivno davanje antibiotika ne sprečava akutizacije bolesti. Amoksicillin s klavulanskom kiselinom, trimethoprim-sulfamethoxazol, eventualno tetraciklini i cefalosporini koriste se u inicijalnoj terapiji akutizacija bolesti. Ako je to potrebno, terapija se koriguje po pristizanju nalaza sputuma.

Tegobe se obično smiruju za nedelju dana. Mada se retko postiže sterilizacija sputuma, antibiotici se daju i nedeljama, da bi se izbegla pojava rezistencije.

Ekspektoransi (lekovi za iskašljavanje) i mukolitici (lekovi koji razbijaju sekret) obično ne utiču na evakuaciju sekreta. Iskašljavanje se poboljšava drenažom i lupkanjem po grudnom košu. Beta-dva-agonisti dati u velikoj dozi olakšavaju iskašljavanje bolesnika pospešujući mukocilijarni transport, a u bolesnika s bronhospazmom i šireći disajne puteve. Retko je potrebno bronhološko uklanjanje slepljenog sekreta.

Hirurško lečenje rezervisano je za lokalizovane bronhiektazije i za zbrinjavanje obilnih hemoptizija,(prisustvo krvi u ispljuvku), kada to nije moguće na drugi način.

Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”. Kliknite ovde.