Kako sprečiti toplotni udar?

Redovno rashlađivanje organizma, adekvatna odeća i obuća, unošenje dovoljne količine tečnosti, te izbegavanje intenzivnijih fizičkih aktivnosti, dobra su prevencija ovog stanja koje ponekad može da ugrozi život.

Toplotni udar je medicinski hitno, a u nekim situacijama po život opasno stanje organizma, koje nastaje zbog neadekvatne termoregulacije, zbog čega telesna temperatura premašuje vrednost 40°C.

Može se javiti kao posledica upražnjavanja fizičkih ili sportskih aktivnosti na visokim vazdušnim temperaturama (izvršni toplotni udar) i tada obično pogađa mlađe osobe. Takođe, nastaje i usled naglog porasta temperature vazduha (klasičan toplotni udar) i tada pogađa starije osobe ili decu, pošto ove uzrasne grupe imaju slabiju termoregulaciju.

Visoka temperatura negativno utiče na proteine, fosfolipide i lipoproteine u organizmu, što može izazvati kolaps kardiovaskularnog sistema, otkazivanje organa i mišića, čak i komu, a u najtežim slučajevima ima smrtni ishod. Zato je veoma važno da pacijent, već nakon prvih znakova upozorenja, hitno potraži medicinsku pomoć.

Grčevi i iscrpljenost – prvi znaci upozorenja

Do toplotnog udara najčešće dolazi nakon serije upozoravajućih znakova, odnosno u situacijama kada se previde znaci toplotnih grčeva i iscrpljenosti.

Toplotni grčevi javljaju se nakon izlaganja povišenim temperaturama ili zahtevnijim fizičkim poslovima tokom vrelih dana. Znaci mogu biti obilnije preznojavanje, iscrpljenost i žeđ. Prisutan je nevoljni spazam mišića ruku, nogu ili stomaka, dok povišena temperatura obično izostaje.

Pošto toplotni grčevi nastaju kao posledica prekomernog znojenja, usled čega organizam gubi vodu i elektrolite, neophodno je ovaj gubitak što pre nadoknaditi unošenjem tečnosti, te prestati sa aktivnostima i skloniti se u hladniju prostoriju.

Toplotno iscrpljenje nastaje nakon grčeva ili kod neaklimatizovanih osoba, odnosno kao posledica neadekvatne adaptacije cirkularnog sistema, zbog čega dolazi do pada krvnog pritiska i slabljenja pulsa. Simptomi su glavobolja, vrtoglavica i mučnina, koža je hladna i vlažna, dok se mišići nevoljno grče.

Mere samopomoći iste su kao i u slučaju grčeva, a ukoliko simptomi potraju, obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, kako ne bi došlo do toplotnog udara.

Kako prepoznati toplotni udar

Glavno obeležje toplotnog udara jeste nagli skok telesne temperature, koja prelazi vrednost 40°C. Znojenje je poremećeno ili potpuno izostaje. Ukoliko je uzročnik spoljašnja toplota, koža je suva i topla, dok je nakon težih fizičkih aktivnosti vlažna, ali ne dovoljno, što je znak da telo upija više toplote nego što može da izbaci znojenjem.

Stanje je praćeno crvenilom, ubrzanim, plitkim disanjem i lupanjem srca koje pokušava da normalizuje telesnu temperaturu. Ponekad se javljaju glavobolja i neurološke smetnje poput gubitka svesti, halucinacija, otežan govor, pa čak i koma.

Toplotni udar može se prepoznati i po stanju mišića koji tokom prve faze poremećaja mogu biti osetljivi ili pod grčevima, da bi se sa pogoršanjem stanja potpuno ukočili ili postali mlitavi.

Faktori rizika

Iako se toplotni udar može desiti svakome, postoje određeni faktori rizika koji neke osobe čine podložnijim ovom poremećaju.

• Godine Sposobnost organizma da izađe na kraj sa visokim temperaturama zavisi od razvijenosti i vitalnosti centralnog nervnog sistema, zbog čega je prilagođavanje tela na toplotu otežano kod dece i osoba iznad 65 godina. Ove dve uzrasne grupe imaju teškoća i sa održavanjem hidratacije, što dodatno povećava rizik.
• Nasledni faktor Istraživanja su pokazala da je način na koji telo reaguje na ekstremnu vrućinu donekle genetski uslovljen.
• Netolerancija na toplotu Osobe koje nisu navikle na visoke temperature ili vlažnost vazduha mogu imati velikih zdravstvenih problema u periodima naglih skokova temperature (obično krajem proleća), zbog čega bi trebalo da izbegavaju fizički napor sve dok im se telo ne privikne na nove klimatske uslove.
• Duži boravak na suncu Osobe čije radne ili sportske obaveze zahtevaju duži boravak na otvorenom tokom letnjih meseci, izložene su povećanom riziku od toplotnog udara.

Ostali faktori rizika jesu prekomerna telesna težina, upotreba nekih vrsta lekova, konzumiranje alkohola, slaba cirkulacija…

Mere opreza i prva pomoć

Toplotni udar hitno je medicinsko stanje koje zahteva intervenciju i lečenje u što kraćem roku, jer može uzrokovati trajna oštećenja mozga, pa čak i smrt. Međutim, dok se čeka stručna lekarska pomoć pacijentu bi trebalo pružiti prvu pomoć.

Veoma je važno osobu što pre skloniti na klimatizovano, hladnije mesto, poput podzemnog prolaza, prodavnice ili tržnog centra i direktno je rashladiti mokrom krpom ili ventilatorom. Ukoliko postoje uslovi, preporučljivo je kupanje ili tuširanje umereno hladnom vodom. Na prepone, vrat ili ispod pazuha mogu se staviti kese sa ledom. Pri tom treba pažljiv, a hlađenje se mora zaustaviti kada se temperatura tela vrati na normalu.

Takođe, pacijent hitno mora nadoknaditi izgubljenu vodu i so iz organizma, tako što će u manjim gutljajima unositi tečnost u kojoj je prethodno razmućena kašičica soli. Za rehidrataciju nikada ne treba koristiti napitke koji sadrže kofein ili alkohol, jer negativno utiču na termoregulaciju.
Toplotni udar može kod nekih pacijenata uzrokovati nekontrolisano grčenje mišića, zbog čega je potrebno sprečiti samopoređivanje i ne davati mu hranu i piće.

Ukoliko je stanje praćeno povraćanjem, bolesnika treba okrenuti u bočni položaj, što će mu otvoriti disajne puteve i sprečiti gušenje.

Autor: Life Content