SoulKitchen by Žana Poliakov #1

Moja karijera je započela online projektom koji se zvao Cyberkuhinja, još tamo neke 1995. Iz digitalnog sveta prešla sam u analogne vode pišući za magazine. Neke sam i uređivala. Objavila tri knjige. Bila sam godinama makrobiotičarka, odlično za mene u tom periodu, no sad je novo doba koje traži novu evolutivnu fazu. Sad je vreme za SoulKitchen.

„Nije svaka promena dobra„, kaže mi moj duhovni savetnik taman kad sam prihvatila jednostavnu istinu da je jedina konstanta na ovom svetu zapravo promena i da treba sve da promenim – i stan i grad i državu i prezime. „I nije on za tebe, znaš li ti koliko si iznad njega. Ako se preseliš sad u London, mučićeš se…“

Naravno, ja sam tvrdoglava i zapela sam da idem. Jednom u životu donesem racionalnu odluku, ne sputavajte me! Međutim, kad god razum donosi odluke, umesto srca ili duše, kako vam drago – ne osećam se dobro. Nikako. Na putu do Indije, gde je trebalo da provedemo odmor, zakasnim na avion. Uopšte mi se nije išlo iako je tamo bilo divno, toplo, sunčano, božanstveno, no moja duša želi nešto drugo. I s nekim drugim. Pritom, dosta joj je života u gradovima, želi da bude u prirodi okružena zelenilom. Čist vazduh, živa voda i živa hrana najveći su luksuz na našoj planeti. To je bogatstvo i uspeh.

Opet sam u nedoumici, na klackalici, opet zbunjena jer završavam drugi deo svoje „Sage o zbunjenosti“, koja se sad zove „I AM LOVE ili još jedna knjiga o zbunjenosti“. Ne mogu da nađem hepiend za knjigu, ne mogu da nađem kraj… I da bih skrenula sebi pažnju i zabavila se nečim drugim, rešim da pređem na sirovu hranu. Presna, živa ili „raw food“, jednostavnije.

Ispirisana Mimi Kirk i njenom energijom i izgledom u 72. godini. Žena je proglašena najseksepilnijom vegetarijankom starijom od 50 godina. Taman je stiglo i proleće, kada sam svakako planirala svojevrsni detoks. Nisam ni sanjala šta će se sve desiti u tom „čišćenju“ svega što je bilo višak ili što je parazitiralo na mojim leđima. Nesvesni smo koliko zavisimo od kuvane hrane, sve dok ne probamo nešto drugačije.

Skidanje s kuvane hrane je kao skidanje s heroina. Bauljala sam po kući nedelju dana, bolela me je glava, spavalo mi se, pa nije, a sve emotivne traume i oni ožiljci još od prethodnih knjiga i poslova izašli su van. Ujedala sam svakog ko mi se našao na putu. Ali nakon te krize, oslobodiš se. Zakoračiš u slobodu. Napravim zeleni smoothie od spanaća i banane u mom novom fantastičnom Vitamix blenderu, a to je kao da sam popila proleće.

Koliko energije trošimo na varenje, pripremu hrane i na stalnu opsesiju ukusima koji nas uništavaju a ne hrane. Konačno, pronašla sam hranu koja me hrani. Naravno, to nije za svakoga i treba ići postupno. Raw food traži kvalitetno voće i povrće, ono za koje znaš ko je gajio, a svi raw foodisti počnu i sami da čeprkaju nešto po zemlji. Sade i uživaju u direktnoj komunikaciji s plodovima prirode. Bez posrednika.

Sledeći korak bio je momenat prosvetljenja, kad sam shvatila da već imam kuću u prirodi koja strpljivo čeka na mene. Kao i organsku baštu. I da uopšte više ne moram, niti želim, da živim u centru grada, da je baš super živeti van njega, na sopstvenom posedu koji upravo nameravam da pretvorim u provansalski raj. Uz minimalne intervencije u prostoru. Eto zašto sam godinama skupljala magazine Country Living i Home Decoration.

„Sometimes not being cool is actually quite cool“, ovo je izgovorila Madonna. „Ponekad ste u trendu i kad niste u trendu“.

Nisi gospodar svoje stvarnosti ako ti energija tela, misli i emocija nije na zavidnom nivou. Ako ne vibriraš na višim frekvencijama. Telo se čisti hranom, vodom i vazduhom, a time se čiste i naše misli koje su okupirali takozvani „paraziti svesti“, čitam kod Vadima Zelanda u njegovom Transurfingu. Naravno, moja duša se najviše raduje eksperimentima. I married adventure, piše mi moja drugarica. Ima jedna knjiga tog naziva. To je tvoj savršeni opis.

Raw avantura predstavlja kvantni skok. Jedna naizgled sitna promena koja pravi tektonski poremećaj. Pravi Shift. Ne moram da se udajem da bih bila „promena koju želim da vidim u svetu“. To je tako hrabro. Divim ti se, komentariše moj prijatelj. Ali ne radim ništa da bi mi se bilo ko divio već da bih poboljšala kvalitet svog života.

Sad upravo pišem prvi tekst u novom, sopstvenom prostoru, velikom i svetlom. Usput, imam konačno orman-sobu, walk in closet, za svu svoju garderobu, sobu za cipele, pravu kuhinju s prozorom i pogledom, tavan za meditaciju ili tantra seks, podrum za organsko vino, garažu, parking, dve terase, istočnu za jutarnju ceđenu narandžu i zapadnu za popodnevni sirovi kakao, baštu sa cvećem ispred kuće i biodinamički povrtnjak iza nje.

Pesma cvrčaka me uspavljuje, a ptičice bude ujutru, zajedno s ponekim petlom, kao i direktan pogled na sunce. Dobro jutro, moje divno polje lavande, origana i žalfije, koje sam pametno zasadila još pre nekoliko godina! A sad sam nabavila sadnice goji berry, aronije, masline, nara, limete, vučjeg trna i banane paw-paw. Ne znate šta je sve to. Ne znam ni ja, ali gledaćemo kako raste, pa ću vam javiti…

Budite u toku na www.zanapoliakov.com