Ne dozvolite da vaše telo izgubi vodu: Sve što treba da znate o dehidrataciji

Gubitak veće količine vode i elektrolita iz organizma dovodi do dehidratacije. Ovo stanje može da nastane usled povišene temperature tela i vazduha, ali i dijareje, groznice i povraćanja. Mogu ga izazvati i diuretici, dugotrajna fizička aktivnost bez nadoknađivanja vode (pogotovo ako je vreme toplo i vlažno), opekotine, konzumiranje veće količine alkohola, hiperglikemija, gubitak krvi, poremećaj elektrolita i nedovoljan unos tečnosti.

Klinička slika

Blaga dehidratacija manifestuje se pojavom žeđi, neobjašnjivog umora, nervoze, glavobolje, vrtoglavice i ubrzanog plitkog disanja.

U slučaju srednje teške dehidratacije žeđ se pojačava, smanjuje se znojenje, vrtoglavica postaje intenzivnija, uz blagu konfuziju i slabost. Količina urina se smanjuje (koncentrovan je i tamne boje) ili izlučivanje mokraće potpuno prestaje, javljaju se letargija, pospanost, nesvestica i grčevi.

Što je veći gubitak vode, simptomi su izraženiji. Srce i pluća ubrzavaju rad da bi nadoknadili manju zapreminu plazme i snižen krvni pritisak, a telo se zagreva usled izostanka znojenja. Pri gubitku 5-6 odsto vode dolazi do poremećaja u nervnom sistemu, što izaziva osećaj golicanja u ekstremitetima.

Teška dehidratacija javlja se prilikom gubitka 10-15 odsto vode: mišići se grče, koža se ljušti i puca, mokrenje potpuno izostaje i počinje delirijum. Pacijent bunca, gubi svest, jezik mu otiče, a postoji opasnost od kome i smrtnog ishoda.

Prva pomoć

Bolesniku odmah dati da pije tečnost, najbolje vodu u kojoj je rastvorena kuhinjska so, skloniti ga u hlad (ako je na suncu) i hitno odvesti u bolnicu. Lečenje se sastoji od nadoknade tečnosti, uz infuziju 5% glukoze.

Prevencija

Najbolji način sprečavanja dehidratacije jeste konzumiranje dovoljne količine vode koja vraća volumen krvnoj plazmi i zaustavlja osećaj žeđi. U slučaju dehidratacije, vodu treba uzimati polako, gutljaj po gutljaj, izbegavati izlaganje suncu i nepotrebno znojenje (pošto se na taj način dodatno troši voda), te unos hrane, sve dok se ne nadoknadi izgubljena tečnost.

Ishrana

Želudac ne treba preopterećivati kaloričnom i masnom hranom, već jesti manje, lagane obroke od posnog mesa, ribe, mladog sira, jogurta, uz mnogo voća, povrća, leguminoza i malo hleba od integralnih žitarica.

Slatkiše, slane grickalice i „brzu hranu“ potpuno izbaciti. Izbegavati napitke s kofeinom i alkohol, jer sadrže supstance koje izazivaju dehidrataciju. Ne preporučuje se ni konzumiranje gaziranih pića pošto deaktiviraju centar za osećaj žeđi, pa mogu sprečiti adekvatan unos vode. Osim obične vode, savetuju se limunada, blagi voćni sokovi i čajevi.

Tokom letnjih meseci, kada je temperatura izuzetno visoka, potrebno je uzimati najmanje decilitar vode na svakih pola sata. Takođe, preporučuje se konzumiranje sezonskih namirnica koje su bogate vodom: krastavac, tikvice, paradajz, lubenice, dinje, breskve, šljive, nektarine…

Deca i starije osobe

Deca nemaju dovoljno razvijen osećaj žeđi. Što je dete mlađe, to su metabolički procesi brži, pa dnevno treba da unosi vodu u količini od 10 do 15 odsto telesne mase. Ako zbog povišene temperature, proliva ili povraćanja mališan gubi telesnu tečnost, dnevna potreba za vodom se povećava. Za svaki stepen povećanja telesne temperature treba uneti dodatnih 10 g vode po kilogramu težine.

Dojenčetu koje sisa nije potrebno davati vodu, jer majčino mleko sadrži dovoljno tečnosti, dok dojenčetu koje se hrani mlečnim formulama, ili je na kombinovanoj ishrani (formula i majčino mleko), potrebno je dodati vodu kako bi se izlučili nepotrebni minerali i produkti metabolizma.

Kod starijih osoba osećaj žeđi smanjuje se sa godinama. Simptomi dehidratacije pojavljuju se brzo, a pre nego što se javi žeđ, treba redovno piti vodu, hladne i tople napitke i konzumirati supe.

Autor: Life Content