Sve je lako kad si mlad

Prelaz na prirodnu hranu najbolji je put do slobode, čitam ja tako kod Vadima Zelanda i bum – kao da me je udarilo u glavu nešto, te od tada ili sam se probudila ili konačno sve vidim. Jeste, prešla sam na sirovu hranu, očistila telo od parazita jer – nekako mi sad deluje kao da svetom upravljaju paraziti svesti a ne mi kao ljudska bića koja imaju slobodnu volju…

Mladost nije ništa drugo nego slobodna energija i vitalnost. Istina je što svi mudraci govore – vreme je moguće vratiti unazad tako što ćete se otkačiti od svega nepotrebnog i prestati da se trošite uzalud, a zauzvrat ćete dobiti svoju slobodnu energiju i višu vibraciju svesti. Samim tim i vitalnost, to je taj sveti gral, fontana mladosti… jer „sve je lako kad si mlad“, zar ne?

Nama žele da upravljaju svi koji nas okružuju, mali ljudi iz televizora, političke strukture, sportski klubovi, korporacije, proizvođači sintetičke hrane, lekovi, alkohol, duvan… Da se hrane našom energijom. Kad je više nemamo, hop – zamene nas novom i svežom energijom iliti mlađim segmentom tržišta. Upravo kao što se bračni parovi potroše pa zamene jedno drugo mlađim modelom. Svi smo mi u potrazi za svežom energijom, zapravo. Nije svet prolupao, niti sve ide dođavola, nego se svi menjamo i sad je sve lako vidljivo.

Pitali su Sai Babu zar ne izgleda kao da na svetu ima sve više zla, a on je odgovorio: „Na svetu nema više zla, naprotiv – više je svetlosti. Zamislite da imate neko skladište u kojem godinama ostavljate svoje stvari a da je prostor osvetljen sijalicom od 40 vati. Promenite li sijalicu i stavite onu od 100 vati, videćete i mnoge dotad nevidljive detalje. Primetićete nered i prljavštinu za koju niste ni pomislili da postoje. Prljavština će biti vidljivija. Upravo se to događa – jeste li primetili da laži i obmane danas izlaze na površinu brže nego pre?“ Sigurna sam da jeste, u suprotnom ne biste čitali ovo.

Istraživala sam šta je to što nas čini mladima, te u sklopu toga isprobala i tretman pijavicama u centru Balans Medika. Fantastično iskustvo – zanimljiva razmena s malim neobičnim bićima, ja njima krv a oni meni neke fermente. Naučila sam da meditiram, iako jogu praktikujem godinama tek sada sam otkrila njen pravi smisao. Išla na akupunkturni fejslifting, isprobala sam i čuvene vitaminske koktele doktorke Lalošević, pa mezoterapija, hijaluron, baby botox, biostimulaciju, čak i neki opskuran ali jako moderan organic tretman s krvnom plazmom. Sve je to bilo pre prelaska na sirovu hranu i sve je davalo rezultate, ne mogu da se požalim, jedino što mi je falilo bila je – slobodna energija. Bila sam stalno nekako umorna.

Kad sam pre neki dan svratila kod doktorke da me pogleda, bila je fascinirana kvalitetom moje kože. Ništa ja kod tebe ne bih radila, čini se da ti je koža u procesu regeneracije. Onima koji mršave pomoću raznoraznih dijeta koža nekako splasne i izbora se, a meni se toliko prolepšala da čak ni mleko za telo ne moram više mazati. Nikada nisam imala tako baršunastu kožu koja sija. I sama nekako svetlim iznutra, kao da je neko upalio sijalicu, ali solarnu.

Propašće kozmetička industrija…. koliko sam je ranije samo ja finansirala, a bila sam od onih s izrazito suvom i perutavom kožom. Ništa nije pomagalo do prelaska na prirodnu ishranu, na čist vazduh i živu vodu. I na laneno ulje svakog jutra i sok od narandže, plus – divni avokado. Sve što unosim u sebe živo je i neobrađeno. Ušla sam u farmerke iz srednje škole.

Eksperiment sa sirovom hranom još uvek traje, a svakojake emocije koje su bile zakopane izlaze jedna po jedna kao kad ljuštite luk. Prvo sam bila besna, pa uplašena, pa besna, tužna, apatična i nakratko depresivna. Pa opet besna… Bes me baš pokreće, odmah sam hrabra i spremna za akciju. Ali to je naporan put jer smo tada u konstantnoj borbi, a meni se više ne sviđa da se borim i dokazujem, nije mi to više važno, sad nekako vidim da sve može i lako, mirno i jednostavno da mi dođe u susret. Da se moj svet brine o meni. I da mi donosi sve najbolje. Cilj mi je vrlo jednostavan – svaki dan je praznik!

Naravno, kad uđete u fazu promene, i sami ćete sumnjati i svi oko vas će vas odgovarati i ubeđivati u nešto u šta oni veruju. To je u redu, dopustite drugima da budu to što jesu, a dopustite i sebi da budete to što jeste.

Neko je rekao da je najveće uživanje u životu da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete uraditi. Više puta sam zakoračila u nemoguće, skočila u ambis a krila su se sama pojavila. Za sve što su mi govorili da je nemoguće, učinila sam da bude moguće. Sve što su mi govorili da ne mogu da uradim – uradila sam.

Zašto bih se ja danas plašila i čega… iako sam se potpuno dislocirala iz centra grada i navodno svih zbivanja, izgleda da sve što je najbolje dolazi do mene, kod mene. A sve bez nepotrebnog trošenja moje energije. To se zove „život u toku“, life in flux.

When there is no way, I will find the way.

Budite u toku na www.zanapoliakov.com