10 namirnica za „male sive ćelije“

Mozak je najveći potrošač kiseonika i energije jer je aktivan 24 sata, a da bi radio punim kapacitetom, potrebno mu je kvalitetno gorivo. To se, naravno, odnosi na hranu koja podstiče koncentraciju, memoriju, raspoloženje, a donekle određuje i da li ćemo oboleti od određenih mentalnih i degenerativnih neuroloških bolesti. Dakle, trebalo bi da vodimo računa o namirnicama koje hrane mozak, ali i imati na umu koja hrana negativno deluje na centralni nervni sistem.

Riba

Visokoproteinske namirnice odlične su za postizanje bistrog uma i mentalne svežine i zato je riba (morska, pre svih losos, skuša i sradina, a od rečnih pastrmka) neizostavan deo jelovnika. Plodovi mora bogati su cinkom, mineralom koji utiče na poboljšanje memorije, ali i omega-3 masnim kiselinama neophodnim za dobar rad mozga.

Napomena: Proteinske namirnice se teže vare, što može ometati priliv energije, pa je preporučljivo kombinovati ih sa što više svežeg povrća koje podstiče probavu.

Koštunjavo voće

Plodovi kao što su orasi, lešnici, bademi višestruko su značajni za mozak. Bogati su belančevinama, cinkom i vitaminom E koji poboljšava intelektualne sposobnosti, a sadrže i dosta bora, minerala čiji nedostatak u organizmu smanjuje mentalnu aktivnost. Naučnici ističu da mozak osoba koje ne unose dovoljno bora proizvodi više teta talasa, a manje alfa talasa, što je tipičan nalaz za stanje pospanosti.

Napomena: Bora ima i u mahunarkama, voću, brokoliju, lisnatom povrću.

Integralne žitarice

Integralne žitarice (ovas, ječam, raž, pšenica, spelta, pirinač) smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Funkcionisanje svih organa zavisi od količine krvi koja dospeva do njih, pa hrana koja potpomaže ovaj proces povoljno utiče i na mozak. Zrna žitarica sadrže vlakna, vitamin E, cink, belančevine i omega-3 masne kiseline, a najbolje ih je konzumirati ujutru, u kombinaciji s medom i suvim voćem.

Napomena: Kada se žitarice kombinuju s mahunarkama, teku se obezbeđuje kompletan aminokiselinski sastav, jednak onome u mesu.

Maslinovo ulje

Dok zasićene masne kiseline, prvenstveno one iz mesa i drugih namirnica životinjskog porekla, oduzimaju energiju i usporavaju mentalne sposobnosti, zdrave masnoće iz hladnoceđenih biljnih ulja poboljšavaju pamćenje i uravnotežuju raspoloženje.

Istraživanja su pokazala da ishrana s malo nezasićenih masnoća može uzrokovati slabljenje memorije, promenu raspoloženja i nesanicu. Zato odaberite zdrave masti kao što su one iz maslinovog ulja, semenki, oraha i drugih koštunjavih plodova. Izbegavajte slaninu, mesne prerađevine, kolače, industrijske slatkiše, čips i druge slane grickalice.

Borovnice i ribizle

Ovo bobičasto voće sadrži važne fitonutrijente koji poboljšavaju sposobnost pamćenja i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije.

Istraživanja su potvrdila da osobe koje redovno konzumiraju borovnice poboljšavaju svoje mentalne i motoričke sposobnosti i podmlađuju svoj organizam. Dovoljno je pojesti jednu šolju borovnica ili ribizli dnevno, svežih ili zamrznutih.

Zeleno lisnato povrće

Spanać, kelj, blitva, brokoli, karfiol, rukola, zelena salata, prokelj – sve ove namirnice zaslužuju važno mesto u svakodnevnoj ishrani, jer su veoma korisne za čovekovo opšte zdravlje. Zeleno lisnato povrće bogato je gvožđem a nedostatak ovog minerala povezuje se sa sindromom nemirnih nogu, umorom, lošim raspoloženjem i konfuznim razmišljanjem.

Verovali ili ne, samo jedna „ružica“ brokolija sadrži više vitamina C nego dve jabuke, što je od neprocenjivog značaja za funkcionisanje mozga. Brokoli obiluje gvožđem i kalijumom, a zahvaljujući jakom antioksidativnom dejstvu poboljšava reakciju nervnih impulsa na nadražaje te obezbeđuje britkost uma. Jedite ga u sezoni, svež ili kratko obaren na pari.

Paradajz

Sadrži likopen, antioksidans koji je posebno koristan za mozak, a pomaže i u prevenciji demencije. Istraživanje sprovedeno u Finskoj pokazalo je da likopen smanjuje rizik od moždanog udara čak 55 odsto.
Zanimljivo je da likopena ima više u kuvanom paradajzu nego u svežem, te je u sezoni svakako preporučljivo jesti što više ovih rajskih plodova, dok se tokom hladnih dana savetuje konzumiranje soka od paradajza, po mogućnosti bez šećera i konzervansa.

Kakao

Kakao spada u namirnice koje najpovoljnije deluju na mozak. Upravo iz tog razloga čokolada se smatra namirnicom za mozak, ali treba znati da kakao i čokolada nisu isto. Blagotvorni prah treba jesti u čistom obliku, a ne kroz čokoladu koja sadrži i veliku količinu šećera i masti, pa ima niz štetnih posledica po zdravlje.

Sastojci kakaoa, čiji je povoljan učinak na kardiovaskularni sistem klinički dokazan, korisni su za mozak jer podstiču cirkulaciju. Koristite ga kao dodatak musliju i žitaricama.

Napomena: Od kakaoa možete napraviti i zdravu čokoladu, tako što ćete ga pomešati s medom, biljnim mlekom u prahu, bademima i rogačem. Ova poslastica jede se kašikom, dakle, mekša je od čokolade na koju smo navikli.

Avokado

Ova tropska voćka poreklom iz Amerike sadrži ogromnu količinu minerala i oligoelemenata, tri puta više od drugih vrsta voća. Avokado je bogat magnezijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, bakrom i manganom, pa smanjuje umor i nervozu te jača imunitet. Prepun je zdravih masnoća koje podstiču cirkulaciju krvi, što podstiče intelektualne sposobnosti. Može se koristiti za pripremu raznih namaza i sosova.

Nar i citrusi

Pomorandže, limun, grejpfrut i nar prave su vitaminske bombe koje pozitivno deluju i na centralni nervni sistem. Ovo voće obiluje antioksidansima koji štite mozak od slobodnih radikala, a smatra se da su neuroni najosetljiviji na slobodne radikale. Zato nemojte započinjati dan kafom i cigaretom, već osvežavajućim napitkom od ovih plodova! Osetićete neverovatan priliv energije, a na duge staze obezbedićete sebi dugoročno zdravlje.

Namirnice koje ne prijaju mozgu

Alkohol

Verovali ili ne, alkohol momentalno ubija ćelije mozga i ometa proizvodnju dopamina. Međutim, povremeno i umereno konzumiranje kvalitetnog crnog vina može biti korisno jer ono sadrži antioksidanse.

Šećer

Naučnici tvrde da šećer doslovce prži mozak i ako ga konzumirate u preterenim količinama, to znači da ste svesno odlučili da postanete gluplji. Neumereno konzumiranje šećera usporava proces razmišljanja, smanjuje koeficijent inteligencije i garantuje ranu demenciju.

Nikotin

Smanjuje protok krvi u mozgu i veoma negativno deluje na funkcije centralnog nervnog sistema.

Autor: Life Content