Šest znakova koji govore da treba da „usporite“

Možete ignorisati opaske vaše drugarice kako vas više ne viđa i komentare vaše majke kako previše radite, ali ove suptilne signale nikako ne bi smeli da zanemarite, isključivo zbog vas i vašeg fizičkog zdravlja.

1. Dobili ste “šlauf”, iako vam se čini da već mesecima jedete salatu za ručak.

Istraživanja su otkrila vezu između viška abdominalnih masti (čak i kod žena normalne težine) i viška kortizola, hormona koji proizvodimo kada smo pod stresom. Kortizol podstiče stvaranje novih masnih ćelija, kao i rast postojećih na i oko stomaka.

Kod nekih ljudi kortizol takođe stimuliše apetit, te bez realne potrebe stalno nešto grickaju. Višak masnoće u struku koja se obavija oko vaših organa povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i demencije, a sve češće ga povezuju i sa rakom dojke.

2. Vaša koža izgleda flekavo, zamrljano i sjajno – poput paštete na fluorescentnom svetlu.

“Kada su u prošlosti dolazili pacijenti da nam se žale kako im se spoljašnji izgled drastično promenio, uglavnom nismo mogli da objasnimo zašto”, kaže doktor Rik Frid, psiholog i dermatolog, vlasnik privatne klinike u Pensilvaniji i dodaje: “Sada znamo da stres dovodi do oslobađanja neuropeptida i drugih hemikalija u kožu, koje stvaraju upale i zapaljenja”.

Frid objašnjava da ova jedinjena izazivaju skupljanje krvnih sudova, nakon čega vaša koža izgleda “napeto”. On kaže da pored pojave akni, stres čini da one postanu veće, crvenije i osetljivije. Ovaj tip akni ne reaguje na konvencionalne preparate, pa Frid preporučuje tehnike za kontrolu stresa, s obzirom da srž problema nije na vašoj koži, već ispod nje.

3. Vaš novi omiljeni napitak je isti onaj koji profesionalni sportisti piju pre velikih i napornih takmičenja.

Vaše stare “dizalice”, poput dijetalne koka kole, nisu više dovoljno snažne da vas “drže” kroz naporno popodne, pa se sve češće odlučite za jake energetske napitke koji obiluju kofeinom. To može prerasti u vrlo opasnu naviku.

Ne samo da zbog visokog sadržaja kofeina možete poremetiti noćni san, nego se većina energetskih pića tretira kao “suplement” i nije regulisana od strane administracije za hranu i lekove. Štaviše, vladine agencije upravo istražuju vezu između ovih napitaka i stotine ozbiljnih zdravstvenih problema, koji mogu dovesti čak i do smrti.

4. Krvare vam desni dok perete zube.

Stres dovodi do povećanog nagomilavanja plaka, pokazuje jedno švedsko istraživanje sprovedeno na ženskim starateljima kojima je dijagnostikovana depresija i hronična iscrpljenost. Kao odgovor na hronični stres ogranizam luči kortizol, koji slabi imuni sistem i desni čini sklonije infekcijama. Da stvar bude još gora, kada na kraju dana očajnički želite da uskočite u krevet, možete doći u iskušenje da samo na brzinu istrljate zube, bez čišćenja koncem.

Takva situacija samo dodatno povećava rizik za pojavu zapaljenja desni. “Potrebno je samo 48 sati da se plak formira i izazove upalu desni”, tvrdi Sali Krem, stomatolog, periodontist i portparol Američke stomatološke asocijacije u Vašingtonu. Ako pranju zuba posvetite još nekoliko dodatnih minuta, uštedećete puno vremena na kasnijim odlascima kod zubara.

5. Osećate gorušicu posle svakog “jačeg” obroka.

Kada smo pod stresom i u stisci sa vremenom, skloni smo brzom konzumiranju hrane i povećanjem unosa kofeina. Obe navike su okidač za loše varenje i učestalu pojavu gorušice. Kofein (u kombinaciji sa cigaretama i alkoholom) opušta mišić koji povezuje jednjak i želudac, te omogućava stomačnoj kiselini da dopre do vaših creva.

Prebrzo gutanje (posebno arguma, paradajza, masne hrane i čokolade) takođe izaziva taj neprijatni osećaj nagrizanja u stomaku. U stresnom periodu pazite koje piće poručujete i pokušajte da žvaćete sporije. Ukoliko znate da ćete raditi do kasno, nemojte čekati da se vratite kući, već prezalogajite nešto za radnim stolom. Odlazak u krevet neposredno nakon obroka bitno otežava varenje.

6. Misteriozni bolovi vam ne dopuštaju da se udobno smestite

Bez obzira da li očekujemo napad medveda ili razjarenog šefa, nesvesno zatežemo mišiće na celom telu. “Često slušamo o različitim tegobama i bolovima koje muče ljude tokom dana, a često im ni noću ne daju mira”, kaže Ana-Mari Albano, stručnjak za anksioznost i slične poremećaje na Kolumbija Univerzitetu.

Kao što će vam svaki instruktor joge reći, “mi svi naš stres nosimo u različitim delovima tela”. Najčešća područja u kojima se nakuplja stres su glava, leđa i vrat, a neretko osećamo nelagodnost i bolove u ramenima (od pesnica pa skroz do ušiju), vilici (od stiskanja zuba), spoljašnjim ivicama očiju (od žmirkanja) i uglovima usana (od stiskanja usana).

Podsećanja radi, pre terapije i pre započinjanja bilo kakvog programa, obavezno od svog lekara zatražite stručni savet!