Hrana koja greje telo

by| decembar 17, 2010

Variva, supe, korenasto povrće, žitarice, razni začini i čajevi, samo su neke od namirnica koje treba uvrstiti u zimski jelovnik jer pomažu organizmu da se odbrani od hladnoće

 


Članak se nastavlja posle reklama

Da bi se tokom zime ojačao imunitet i očuvalo zdravlje, potrebno je hladnom i promenljivom vremenu prilagoditi i način ishrane. Dok se leti jede više svežeg povrća, raznih salata, hladnih jela, zimi se treba okrenuti kuvanim jelima (supe, variva, kompoti…) i namirnicama koje podstiču cirkulaciju, te pomažu organizmu da se odbrani od hladnoće.

 

Članak se nastavlja posle reklama

 

Korenasto povrće
Korenasto povrće poput šargarepe, celera, cvekle, crnog i belog luka, kelerabe i rotkve zagreva telo, ima nisku kalorijsku vrednost i izuzetno je bogato vitaminima i mineralima, a osim toga, sadrži i fitosupstance koje pomažu u prevenciji raka. Treba ga jesti sirovo, bareno na pari ili dinstano na vodi. Ukoliko se neke vrste ovog povrća dodaju jelu koje zahteva dužu pripremu, poželjno je da se stave pred kraj kuvanja, a to se naročito odnosi na beli luk.

Članak se nastavlja posle reklama

 

 

Ren
Ren je korenasta biljka koja podstiče čišćenje organizma, ubrzava metabolizam i cirkulaciju, pa samim tim i zagreva organizam. Osim toga, prava je riznica C vitamina (ima ga čak tri puta više nego u limunu), zbog čega je možda i najznačajnije korenasto povrće u zimskoj ishrani. Ovaj lekoviti koren poboljšava varenje, olakšava iskašljavanje, podstiče znojenje, efikasan je u lečenju preblema sa sinusima, a upotrebljava se i kao preventivno sredstvo protiv prehlade i gripa. Od rena se prave čajevi, sirupi i oblozi, inhaliranje renom smanjuje bol u sinusima i čisti ih od gnoja. Ipak, sa renom treba biti obazriv, jer više od 80 g njegovog soka izaziva povraćanje.

 

Članak se nastavlja posle reklama

 

Heljda
Heljda je jedna od najkorisnijih žitarica, a konzumiranje ove biljke naročito se preporučuje u zimskom periodu. Osim što doprinosi zagrevanju organizma, heljda pomaže u lečenju bolesti krvotoka, proširenih vena, ispucalih kapilara, slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i stomačnih oboljenja. Bogata je belančevinama i odličan je izvor vitamina B1 i B2, kao i vitamina P, zaštitnika krvnih sudova. Kada je reč o mineralnim sastojcima, preovladavaju kalijum, fosfor, kalcijum, ali nije zanemarljiv ni sadržaj magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Kaša od heljde dobar je lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i u slučaju malokrvnosti i slabih nerava.

 

Đumbir
Đumbir pojačava cirkulaciju i zagreva telo, a preporučljivo je konzumirati ga u obliku čaja, jer ljute supstance koje sadrži aktiviraju receptore toplote u organizmu. Koristi se za jačanje imuniteta, ublažavanje simptoma prehlade i stomačnih tegoba, deluje kao prirodni analgetik i efikasan je u lečenju glavobolje. Prirodno je sredstvo za smanjivanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Sok od svežeg đumbira, pomešan sa medom i belim lukom, ublažava napade astme. Može se koristiti u obliku praha ili kao svež koren.

Članak se nastavlja posle reklama

 

Začini
Bilo da se koriste kao dodatak jelima, u obliku čaja ili esencijalnih ulja, „zimski“ začini odlično su sredstvo za ubrzavanje cirkulacije, pa samimtim i za zagrevanje tela.

 

Biber
Bez obzira na vrstu (crni, beli, crveni ili zeleni), biber zagreva udove, pa se naročito preporučuje osobama koje imaju lošu cirkulaciju, te su im ruke i noge konstantno hladne. Osim specifične arome, biber je vrlo koristan za regulaciju probave, deluje antikancerogeno, snažan je antioksidant, smanjuje nadimanje, podstiče čišćenje kože, smiruje zubobolju i ublažava prehlade i upale.

 

Članak se nastavlja posle reklama

 

Ljuta paprika
Ljutina koja „izlazi na uši“ potiče od kapsacina, sastojka ljute paprike koji pozitivno deluje na funkciju srca, ublažava bolove i sprečava nastanak čira na želucu. Osim toga, u ljutoj paprici ima beta-karotena i vitamina A (2 kašičice mlevene paprike zadovoljavaju skoro 30% dnevnih potreba organizma za ovim vitaminom)

 

Muskatni oraščić
Muskatni oraščić spada u stimulativne začine koji istovremeno greju telo i smiruju nerve. Efikasno je sredstvo protiv nesanice i za ublažavanje stomačnih tegoba, a kao i ostale „zimske“ biljke, ubrzava krvotok. S obzirom na to da nakon mlevenja brzo gubi aromu, trebalo bi ga rendati neposredno pred upotrebu.

Članak se nastavlja posle reklama

 

Cimet
Ovaj mirisni, lekoviti začin dostupan je u prahu ili u obliku štapića. Cimet ima značajna antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva. Takođe, stimuliše apetit, efikasno smiruje stomačne probleme, aktivira moždane funkcije, a koristan je i u slučaju prehlade, gripa i infekcija urinarnog trakta.

 

Anis
Osim što ubrzava cirkulaciju krvi, anis ima antibakterijsko dejstvo i ublažava grčeve. Koristi se za lečenje oboljenja probavnog trakta -smanjuje nadimanje i sprečava stvaranje gasova, ublažava tegobe izazvane gastritisom. Takođe, pozitivno deluje na srce i krvne sudove, a pokazao se i kao efikasno pomoćno sredstvo za iskašljavanje i lečenje plućnih bolesti. Dodaje se u hleb, peciva i kolače, a upotrebljava se i u obliku čaja, tinkture, praha i ulja.

 

Članak se nastavlja posle reklama

TOP SAVETI

  • Svakog dana pojedite tri čena belog luka.
  • Uzmite ginko – tradicionalni lek za podsticanje cirkulacije.
  • Dva puta dnevno popijte po 2 dl čaja od gloga, samog ili u kombinaciji
    sa đumbirom, cimetom, američkim jasenom ili kineskom angelikom.
  • Izbegavajte teške, masne obroke koji odvlače krv iz udova u želudac i creva.
  • Jedite tri porcije plave ribe nedeljno, jer ova namirnica podstiče stvaranje prostaglandina (obezbeđuje nesmetan protok krvi kroz arterije i vene)

 

Izvor: Top zdravlje

 

Tagovi: