Opsednutost savršenstvom

by| decembar 20, 2010


Kako da se opustite ako vas neprekidno progone iste misli? Pokušajte, jer niste jedini kome se to dešava. U pitanju je bolest modernog doba, ali ipak postoji izlaz iz začaranog kruga…

Savrsenstvo

Svi imamo trenutke opsesije. Na primer, kada „udavite“ prijateljice višesatnom analizom partnerovih reči i dela. Ili, one beskrajne unutrašnje debate koje vodite ispred ogledala i odlučujete da li da izađete na ulicu u šortsu ili ne. Za prekidanje vrtloga istih misli obično je dovoljno jedno prijateljsko: „Trgni se!“. Ali, šta se dešava kada, bez obzira na to što se silno trudite, ne prestajete da razmišljate o jednoj te istoj stvari? Šta ako to preraste u opsesiju? Tako nešto počelo je da se dešava našoj čitateljki Katarini (27) pre dve godine. „Nešto me obuzme“, priznaje ona, „i počnem da vrtim istu stvar u glavi, sve dok bukvalno ne doživim napad panike. Znam da je to problem, ali ne mogu da se kontrolišem.“

Opsesivno razmišljanje
Izgleda da sve više mladih žena poput Katarine postaju žrtve pojave koju eksperti nazivaju poremećaj opsesivnog razmišljanja. Nije u pitanju samo intenzivno razmišljanje o nečemu, već osoba bukvalno ne može da prestane da razmišlja o istoj stvari, iznova i iznova. Ali, zbog čega se ovaj problem češće javlja kod žena nego kod muškaraca? Zato što se u korenu ovog problema nalazi težnja za perfekcijom, koja karakteriše većinu žena današnjeg doba. Od mladih žena se ne očekuje samo da budu uspešne i nezavisne kao muškarci, već i da izgledaju poput top-modela. Standardi za žene ovog veka zaista su visoki: sticanje znanja i savršenog izgleda tokom dvadesetih godina života, kao i ostvarivanje u emotivnim vezama, karijeri, majčinstvu.
Vremenom, zbog velikih očekivanja, žene su razvile ozbiljne komplekse. Kada mlada žena ne ostvari sve što joj društvo nameće, ona sebe krivi za „neuspeh“. A vremenom to može da se razvije u opsesivna razmišljanja o tome kako da bude bolja u svim životnim oblastima. Na primer, kada joj se muškarac ne javi nakon prvog izlaska, žena (barem većina) pomisli da nije dovoljno dobra za njega, a ne da on nije vredan njene pažnje.

Katarinino iskustvo
„Kada sam raskinula sa dečkom, opsesivno sam razmišljala o tome kuda se on kreće, o čemu misli i šta znače njegove reči. Stalno sam vrtela iste misli u glavi. Nisam mogla da prestanem“, kaže Katarina. Čak i kada je nastavila život nakon prekida veze, fiksacije su ostale. „Stalno me je hvatala panika da donosim pogrešne životne odluke.“ Ova opsesija zagospodarila je njenim životom. „Nisam mogla da uradim baš ništa dok mi neko ne pomogne da donesem odluku ili potvrdi da sam nešto dobro izabrala ili uradila. Takav život u konstantnoj brizi potpuno me je iscrpeo.“ Kada je počela naglo da menja raspoloženja, sve je izmaklo kontroli i Katarina se obratila za pomoć lekaru specijalisti. Nakon psihoterapije, konačno je uspela da kontroliše proces razmišljanja. „Naučila sam da se opustim i postala sam mnogo tolerantnija prema sebi. U stabilnoj sam emotivnoj vezi sa muškarcem koji mi pruža osećaj sigurnosti i samopouzdanja. Uverila sam se da treba biti opušten da bi bio srećan. Moja glava više ne zuji od istih misli“, kaže Katarina.

Poremećaj odgovornosti
Eksperti kažu da ne smemo potcenjivati štetu koju opsesivno razmišljanje čini našem mentalnom i opštem zdravlju. Ako se na vreme ne zatraži profesionalna pomoć, ono može da izazove hroničnu anksioznost i depresiju. U ekstremnoj formi, opsesivno razmišljanje može da se manifestuje kao tip opsesivnokompulsivnog poremećaja.
Takođe, kompulsivno razmišljanje ne mora obavezno da znači da patite od OKP-a, ali uzroci su slični i najčešće se odnose na velike životne tranzicije. Ove promene su karakteristične za dvadesete godine života – završetak školovanja, zaposlenje, početak nove emotivne veze ili promenu životne sredine. OKP je poremećaj odgovornosti – iznenadno odrastanje, sazrevanje i preuzimanje odgovornosti za postupke. Osećanja se menjaju i razvijaju u zastrašujuće „loše misli“ da će se nešto desiti vama ili drugim ljudima.

Članak se nastavlja posle reklama

Zatražite pomoć!
Nemojte da dopustite da vam bezrazložna briga uništi život! Ako počnete o nečemu opsesivno da razmišljate, toliko da to narušava vaš život, ne oklevajte da zatražite pomoć. Opsesivno-kompulsivni poremećaj je po učestalosti četvrti mentalni problem. Čak i u slučaju da ne gubite kontrolu nad mislima, zar ne biste bili srećniji kada biste prestali da preterano analizirate svoj život? Zapravo, većina nas mora da prestane da se muči i „preznojava“ zbog beznačajnih, malih stvari. Nikakvo opsesivno razmišljanje neće vam pružiti telo iz snova, izazvati njegovu ljubav, niti iskontrolisati događaje u budućnosti. Niste savršeni i, što je još važnije – NE MORATE TO DA BUDETE!

Brze tehnike redukcije stresa
Ključna stvar u oslobađanju od stresa jeste udaljavanje od njegovih uzroka, ili odvraćanje pažnje sa njih, a to ćete postići usvajanjem novih navika 1 Smejte se što češće Smeh je jedan od najefikasnijih sredstava za umanjenje stresa, jer izaziva produkciju hormona dobrog raspoloženja u mozgu, aktivira ga na drugačiji proces razmišljanja, odvlačeći misli sa stresa i eliminišući negativna osećanja. Izvor smeha: Pa, sve ono što će vas garantovano zasmejati: vicevi, komedije, smešni klipovi sa YouTubea…
2 Šetajte brzim korakom Čim osetite snažnu tenziju, izađite napolje i šetajte brzim korakom. Potpuno promenite okruženje, udišite svež vazduh i zapažajte ono što vas okružuje: drveće, cveće, prolaznike, kišu – stimulišite čula novim stvarima. Proćaskajte sa prodavcem u trafici, prelistajte novine… Generalno, fizičke i spontane radnje skreću fokus sa uznemirujućih misli i osećanja.
3 Rehidrirajte organizam Popijte veliku čašu vode – odmah! Nedovoljan unos H2O umanjuje efikasnost organizma i izaziva stres – u fizičkom i psihičkom smislu. Zato svakoga dana popijte od 4 do 8 čaša vode.
4 Dremajte Dremež od 10 do 30 minuta svakog dana prirodni je način za redukciju stresa. Ako još uvek ne možete da pronađete način da odremate za radnim stolom (potpuno vas razumemo!), odremajte kada dođete kući ili pokušajte da meditirate za radnim stolom, u pauzi radnog vremena.
5 Isplačite se – povremeno Mnogi osećaju veliko olakšanje kada puste suzu. Naravno, nije baš najbolja ideja da to učinite usred poslovnog sastanka, ali kada ste sami, možete da zaplačete ako osetite potrebu za tim. Koristi od plača su ogromne i – ne ustručavajte se da se povremeno dobro isplačete!

Tagovi: