Uloga tate u razvoju deteta

Čekaonica Savetovališta za bebe: sede očevi i pričaju o fudbalu, kolima, poslu…i o svojim bebama koje su u ordinaciji – sa mamama. Ova slika, nekada vrlo često viđana po ambulantama danas se promenila. Na svu sreću, jer i savremeni muškarci su se promenili, ali i društvo je promenilo mišljenje o važnosti očeve uloge u životu deteta.

Danas, većina očeva želi da učestvuje u odrastanju svoje dece – neki instinktivno znaju odgajati svoju decu, drugi se polako uključuju, a većini treba pomoć kako bi izgradili samopouzdanje i stekli roditeljske veštine.

Kako da i tata učestvuje i uživa u svojoj ulozi?

Prvih par nedelja očinstva tate se nekako osećaju „van igre“, možda im je čak i dosadno, jer se bebe uglavnom doje i spavaju. Tada mogu tate indirektno učestvovati pomaganjem majci, jer se tako pripremaju za period koji sledi.

Svakodnevna rutina: menjanje pelena, kupanje beba, držanje dok podrignu, masaža čitavog tela, posebno stomačića (zbog grčeva) mogu i te kako da budu zanimljivi ritual u kome tate imaju pravo i da budu nespretni, ali uhodaće se.

Izvođenje bebe u šetnju, čitanje (ne, nije prerano, jer bebe obožavaju da slušaju, a i prepoznaju tatin glas). I pevanje dobro dodje! Naime, na Univerzitetu u Torontu (Kanada) sprovedeno je istraživanje gde je 14 majki i očeva pevalo mališanima dve pesme po svom izboru i rezultat je bio zanimljiv. Povećana osetljivost i kontakt očima je primećena kada su pevali očevi. To se pripisuje činjenici da male bebe bolje reaguju na niže tonove i sporiji tempo, što je karakteristično za muški glas.

Očevi komuniciraju sa decom drugačije nego majke i to je sasvim u redu. Sa razvojnog stajališta za očeve je karakteristična telesna igra koja je savršeni kontrast majčinom nežnijem, brižnijem pristupu. Tate obično primenjuju neke gimnastičke vežbe zbog kojih mame uglavnom negoduju, ali oni to rade vrlo brižno i pažljivo (način nošenja bebe, cupkanje na kolenima, „leti avion“, „jahanje konja“ u kasnijem uzrastu itd.).

Često se tate hvale da dete samo od njih hoće da uzme lek, ne plače kad ih oni vode kod lekara, a to znači da su angažovani i kad je dete bolesno. Ustaju i noću kad beba zaplače i teše kad ružni snovi počnu da ih muče i ta neka zaštitnička uloga značajna je i očevima i deci.

Nekada se tate uplaše zbog promena osećanja koja imaju prema bebi, pa traže razlog u svom umoru, brigama na poslu, prevelikoj odgovornosti za svoju porodicu, ali sve je to normalno i nije neobična pojava kod novih očeva. To je nešto kroz šta će tate prolaziti tokom čitavog života.

Svaki novi dan, novo razdoblje u razvoju deteta obogaćuje tate (ovaj tekst posvećen je samo njima!)

Uloga oca u vaspitanju, a posebno u osamostaljivanju deteta, ponekad je i značajnija od uloge majke.

Kako se vremena menjaju, samim tim i shvatanje značaja oca – nadamo se da je sve manji broj dece koja pitaju: „Pa recite mi otac šta je? Je li to tata ili sudija za prekršaje?“

Autor: Dr Sonja Bašić, pedijatar Klinike Perinatal