Volim žene

I zato volim gejeve i ne dam na njih!

U Novom Sadu je grupa malih fašista iz osnovne škole pretukla i opljačkala čoveka uz povike „Ti si peder!“. Nije bio peder, ali ne radi se o tome…

Rastrzan između Zaključajmo male zveri i bacimo ključ i onog da Nisu deca kriva, ona kopiraju odrasle počeo sam da razmišljam kako da se izvuče neka pouka iz ove odvratne svinjarije.

Homofobija je zaista teško oboljenje koje češće pogađa nerazvijene sredine. Nerazvijene ponajviše u socijalnom smislu. Možemo pokrpiti sve rupe na putevima i ofarbati autobuska stajališta a i dalje ćemo ostati nesrećna rupetina puna tužnih ljudi.

Mržnja se najbolje i najtemeljnije uči u roditeljskom domu. Pogodite koji procenat onih koji bi da tuku homoseksualce je svoje prve lekcije iz nasilja dobio preko slika oca koji bije svoju suprugu? Domaćin čovek! Tradicionalna porodična vrednost. Bog na nebu, vlast u državi i domaćin u kuću, bre!

Iz svakog novog nasilja nad homoseksualcima mi naučimo nešto korisno za sektor muško-ženskih odnosa.

Onaj ko voli žene, taj ne tuče muškarce koji vole muškarce. Veoma je jednostavno i nije paradoksalno.

Umesto što sa čoporom maloumnih istomišljenika u mraku vreba priliku za malo fizičkog kontakta, prerušenog u tuču, sa nedužnim gejom, Branitelj Tradicije bi trebalo da priđe homoseksualcu i zahvali mu se. Da kaže: Hvala tebi i prirodi. Hvala joj što je iz konkurencije za osvajanje ženskih duša i tela uklonila jednog finog, dobrog, kulturnog čoveka od ukusa. Čoveka koji je uložio u svoje znanje i svoju pojavu. Hvala ti što meni ovakvom povećavaš šanse kod žena i do sto puta. Lepo je znati da takav jedan lik nema nameru da mi se meša u posao. Dozvoli da tebe i tvog partnera častim cugom, druže!