Uh, kakva godina!
Iza nas je godina koja je bila veoma dinamična, stresna, lepa i uzbudljiva. U 2010. godini bilo je mnogo događaja koji su uticali na ceo svet, ili makar na naš kutak svemira. Evo nekih stvari koje su je obeležile.
01 Generalna proba klimatskog kraha
Svi koji su putovali avionom tokom proleća ove godine bili su zabrinuti: da li ću poleteti i da li ću sleteti? Oblak vulkanskog pepela iz islandskog vulkana Ejafjalajokul za nekoliko dana (ili nedelja) zaustavio je avionski saobraćaj, vraćajući nas u doba kada aviona nije ni bilo. Ljudi su spavali po aerodromima, a oni koji su mogli, tražili su kartu više za voz, brod ili autobus. Na trenutak smo se vratili u „saobraćajno doba pre 1960″. Istovremeno, imali smo i „generalnu probu“ promene klime: kod nas je cele godine bilo neobično hladno i kišovito, „jesenje“ vreme, kao da smo u Britaniji, a u Rusiji je bilo toplo i pretoplo, toliko da su izbijali požari i Moskva se gušila u dimu. Klima je pokazala koliko će biti neprijatna ukoliko nastavimo da zadajemo udarce majci prirodi.
02 Turci novi Latinosi
U drugoj polovini devedesetih godina pojavile su se Divlja Ruža i Kasandra, definitivno menjajući našu percepciju Latinske Amerike kao zemlje kriminala i sirotinje i ustanovile kult latino-zavodnika i zavodnica, muževnih muškaraca i ženstvenih žena, a onda se slična stvar desila 2010. Samo, ovaj put je otklon od anglosaksonske tradicije načinila Turska. Njihove telenovele 1001 noć i Gumuš pokazale su da su srpske (i hrvatske) predrasude prema Turcima kao „Osmanlijama, primitivnim Azijatima, osvajačima, zaostalim gastarbajterima itd.“ potpuno razvejane. Istanbul je svetski grad prve klase, ljudi su istinski Evropljani, veoma slični Srbima i po običajima i po tradiciji i po fizionomijama i… „ljubav na prvi pogled“ je rođena! U Hrvatskoj je pomama još veća: ultrapopularni su kursevi turskog i izleti od pet dana za Istanbul! Glavni junaci se pojavljuju kao seks-simboli u reklamama. Čak je i Jovan Ćirilov rekao da mu je jedna od najvažnijih civilizacijskih prekretnica u poslednje vreme pojava turskih telenovela i razbijanje predrasuda o njima. Turci su novi Latinosi. A mi smo srećni jer osećamo da smo im tako bliski, pri čemu više nije važno kako je do te bliskosti došlo.
03 Pet naj izuma
Tehnologija: Ipad Tajna uspeha kompanije Apple je u stalnom unapređivanju proizvoda od kojih je konkurencija odustala. Teorijski, „ajped“ je samo nastavak dosta nepopularnog Microsoftovog Tablet PC-ja, ali Apple je uspeo da razvije hardver i softver pogodan za korišćenje prstima i dodirom. Ovo je najprodavaniji gedžet izvan tržišta telefona u istoriji elektronskih proizvoda.
Medicina: Komarci otporni na malariju Naučnici Univerziteta u Arizoni razvili su genetski modifikovanog komarca koji je otporan na parazit „plasmodium“, agens koji izaziva malariju i prenosi se ugrizom. Ova nova vrsta komaraca trebalo bi da za desetak godina bude puštena u prirodu, kako bi u potpunosti potisnula
smrtonosne komarce.
Bioinženjering: Sintetičke ćelije Dž. Krejg Venter, član tima koji je 2001. godine mapirao ljudski genom, uspeo je nakon 15 godina mukotrpnog rada da od hemikalija u laboratoriji rekonstruiše genom bakterije koja se uspešno razmnožava. Ovo otkriće moglo bi da pomogne u proizvodnji biogoriva i vakcina.
Eko energija: Podvodni zmaj Deep Green S obzirom na to da je morska voda 800 puta gušća od vazduha, ovi podvodni „zmajevi“ švedske kompanije Minesto koji su pričvršćeni za morsko dno proizvode 800 puta više energije nego što bi proizvodili da se nalaze na površini.
Moda: Bioodeća Profesorka londonskog koledža za umetnost i dizajn Sv. Martin Suzen Li razvila je materijal koji proizvode bakterije koje inače od zelenog čaja stvaraju napitak kombuča. Kada svare šećer, ove bakterije proizvode celulozu, od koje se može napraviti tkanina čija je tekstura vrlo slična koži. Jedina mana ove tkanine je nedovoljna otpornost na vodu, ali naučnici ocenjuju da je ipak mnogo bolja od poliestera.
04 Kolaps poverenja
Hapšenje Katarine Rebrače je skandal čiji je uticaj na javno mnjenje bio ogroman. Da li je moguće da je jedna osoba koja je ulivala poverenje zaista proneverila novac? Da li se može verovati humanitarnim organizacijama? Da li humanitarci zapravo žive svoj „dolce vita“ na konto naših dobrotvornih priloga? Da li je u pitanju samo kampanja denuncijacije manekenke i zavera nekih krugova? Pitanja je puno, a naše poverenje u moral i čestitost je definitivno na najnižim granama. Ne verujemo političarima, nade od 5. oktobra i Evropske Unije su odavno izneverene, a možda ni humane akcije nisu ono što se čini. U šta verovati? Najniže grane poverenja u sve, to je Srbija 2010.
Naporedo sa ukidanjem viza, stigli su i lovci na profit: niskobudžetne avio-kompanije koje nude karte po cenama višestruko nižim od onih uobičajenih. Koncept low-costa, sa internetom kao alatom za porudžbu i check-in, i ukidanje hrane i pića, ponudio je odličnu alternativu klasičnim prevoznicima. WizzAir i Air Baltic, Norwegian Air Shuttle i German Wings, Air Niki i njima slični, krenuli su da špartaju našim nebom odvodeći naše putnike u zanimljive krajeve. Da ima efekta, pokazuje i činjenica da je broj putnika na aerodromu Nikola Tesla drastično porastao, a sličan trend se vidi svuda gde su loukosteri prisutni. British Airways je odustao od relacije London – Beograd, predavši bitku WizzAiru. Bliski Istok i Indiju opslužuje Air Arabia, a Afriku novoosnovana Arfiqiya Airways. Cene su višestruko niže i otvaraju se novi horizonti.
06 Jedi, moli, voli
Definitivno film koji je uz istoimenu knjigu obeležio proteklu godinu i mnogim ženama ponudio još jednu „self-help“ opciju za balans tela, uma i duše. I to toliko holivudski uspešno, da su mnoge turističke agencije u svoju ponudu uvrstile i rutu ovog „puta do sopstvenog srca“, od Italije, preko Indije, do Balija. Knjiga Eat, Pray, Love provela je 150 nedelja na top-listi bestselera New York Timesa, prevedena je na preko 30 jezika i prodata u više od osam miliona primeraka.
07 Izlazak iz geta
Da, vize jesu ukinute na Svetog Nikolu 2009., ali tek tokom 2010. došlo je u svest naših građana da je zaista stvarno i moguće otputovati negde bez viza: naši turisti su u lavinama krenuli u Budimpeštu i Beč za vikend, u Prag i Veneciju, Rim i Pariz, na aranžmane o kojima su sanjali. A tek leto! Grčka i Španija su doživele pravi „bum“ naših turista. Ponajviše su Grci profitirali od ovog „izliva ljubavi“ i to baš u godini koja im je bila najteža u skorašnjoj istoriji. Oslobađanje svesti – da je konačno sve moguće, samo ako skupite pare i isplanirate, jedan je od ključnih događaja 2010. u Srbiji. Izašli smo iz geta, ponajviše u svojoj glavi.
08 Nemar i bahatost
Jedna od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji, curenje podvodnog naftnog izvora Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu, potresla je javno mnjenje SAD i Kariba mnogo više nego nas. Iako su posledice fatalne, to nije najstrašnije: najstrašniji je nemar multinacionalnih kompanija koje se svesno oglušuju o mere bezbednosti i mere zaštite životne sredine. Njihovu aljkavost su platili stanovnici obala Meksičkog zaliva (i ljudi, i biljke, i životinje), ali i sama kompanija British Petroleum. Ovaj incident je ogoleo bezobzirnost velikih svetskih kompanija.
09 Haiti: imati sve i nemati ništa
Januar 2010. je obeležila strašna vest da je razorni zemljotres na Haitiju uništio ogroman broj života. Pokrenute su mnoge akcije, dobrotvorni koncerti i slično, i skupljeno je mnogo novca. Ali, ovde nije reč o prirodi koja je Karibima dala rajsku klimu i okruženje, ali i uragane i zemljotrese. Reč je o tome da je Haiti bio početkom 19. veka, pre 200 godina, najbogatija zemlja zapadne hemisfere, sa crnačkom, belom i mulatskom aristokratijom, sa plantažama šećerne trske i voća. Bio je prva nezavisna crnačka država na svetu. No, sledećih 200 godina su proveli u ratovima među sobom, praćenim osiromašenjem, pokoljima belaca i crnaca, diktaturama, i niskim standardima življenja. I gradnje. Suština je da je zemljotres u Čileu bio mnogo jači od onog na Haitiju, ali broj žrtava je bio neuporedivo manji, zbog solidne gradnje. Na Haitiju, jednostavno, nisu marili za trusno područje i gradili su krhke zgrade. Danas je Haiti najsiromašnija zemlja zapadne hemisfere. Haiti je opomena za ceo svet: nije važno šta imaš, već kako time raspolažeš. A Haiti ima sve. I nema ništa.
10 Svet je Kina
Nekoliko godina pre roka, Kina je iznenadila svet činjenicom da je po bruto društvenom proizvodu izbila na 2. mesto na svetu, pretekavši Japan, koji je tu bio decenijama. Ostala je još samo Amerika, koju će, po prognozama, Kinezi dostići i prestići između 2020. i 2025, opet pre roka. Njima kriza ne može ništa, oni rade i uče, ulažu u nauku i inženjering, tehnologije i razvoj. Žrtvuju se danas da bi im bilo bolje sutra i veruju da će to sutra biti bolje, iako se danas guše u smogu i rade šest dana nedeljno za male plate. Prepoznajemo optimizam koji smo i mi imali u vreme posleratne obnove, kao i cela Evropa u nekoliko decenija posle rata. Kriza je uvek započinjala krizom u glavi, a optimizam Kine i Azije u celini je putokaz kako se može. I mora. Ako mislite da Kinezi prave samo jeftinu robu, pogledajte svoj mobilni telefon, računar, topao kaput, novu kadu ili televizor. Koliko god da je kvalitetna, i ta roba je najverovatnije proizvedena u Kini.
11 Naučili smo šta znači LGBT
Nemile scene nasilja na ulicama Beograda i beskrajne rasprave obeležile su oktobarsku Paradu ponosa u Srbiji, drugu u istoriji. Prva se završila u LGBT-krvi 2001. godine, a druga je prošla bez krvi „paradera“, ali sa popriličnom krvlju policajaca i „kontraparadera“. U razgovorima pripadnika LGBT zajednice i onih koji to nisu sukobila su se koplja oko ideje „šta je to LGBT“ i „da li je parada uopšte potrebna“. I pripadnici gej zajednice su se podelili na one koji misle da je to „civilizacijski korak napred ka karnevalskoj atmosferi budućih parada“ i onih koji žele da ostanu „low profiled“ i budu prihvaćeni bez parada. Oni koji nisu gej svađali su se da li je to „normalno“ ili „bolesno“. Nema sumnje da je događaj istorijski, a ostaju nam pitanja: „Da li je održavanje karnevalske gej parade u istočnoj Evropi u kojoj će građani i političari plesati sa šarenim balonima sa svojim LGBTdrugarima uopšte moguće?“ i „Da li je sada pripadnicima LGBT-zajednice bolje ili gore? Hoće li ih sada prihvatiti ili još više pikirati na ulicama?“. Videćemo.
12 Srpski teniseri na krovu sveta
Sportski utisak za celu godinu je nesumnjivo pobeda srpkih tenisera u finalu Dejvis kupa. Srbija je postala novi prvak sveta u „belom“, najskupljem sportu! Koliko god to zvučalo čudno s obzirom na činjenicu da je skoro četvrtina njenih građana nezaposlena a dobar deo građana živi ispod granice siromaštva. Naši reprezentativci, Novak Đoković, Viktor Troicki, Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić, udruženim snagama postigli su nezapamćen uspeh, ali kao po običaju, država je imala malo veze sa tim. Valjda zbog individualističke prirode ovog sporta i činjenice da bez finansijskih ulaganja roditelja (oko 250.000 evra), njihov mladi naslednik sa reketom u rukama ne može daleko da dogura.