Dovoljno muško

Da mogu da predložim ovo…

U našoj zemlji svakom je dozvoljeno da živi i radi kako želi, izgleda kako želi i priča šta želi… barem na papiru. Postoje neki koji ovo pokušavaju da ostvare i u praksi pa ne prođu baš dobro. Svaki pokušaj bilo kakvog talasanja žabokrečine uguši se a zatim opravda traljavo isceđenim glupostima poput: Eto, mi smo konzervativna sredina, nije to još za nas…

To „još“ ovde traje od kad se Zemlja ohladila i ne pokazuje nameru da ikad prođe. Svaka različitost se promptno zatire, a oni koji je pokušaju prvo se ismeju, a onda i fizički napadnu.

Nekako se uvek poklopi da telesno slabi jedino pokažu hrabrost da zatraže promene. Dosta je bilo toga! Da ne okolišam više, evo šta ja tražim:

Hoću da nosim suknju! Ne mogu da prestanem da mislim o tome još otkad su zimus oni Škotlanđani bili u Novom Sadu i svima održali lekciju iz pristojnog i solidarnog, a u isto vreme i mega-muževnog ponašanja.

Glasni, jaki, naliveni pivom, ali ne i tupavi, nasilnici i kabadahije. Sećate se prizora rumenih gorštaka u kiltovima kako lopataju sneg sa fudbalskog terena da bi se održala utakmica, koju je njihov tim još i izgubio? E, ja sam odlično zapamtio suknje. Dobio sam jedan kilt na poklon. Tartan je u dezenu klana MacArthur, a nošenje ove suknje je jaaaako udobno.

Nosio sam je onako kako tradicija nalaže – ni sa čim ispod! Ljudi moji, kako je to dobro! Povratak u pantalone bio je čista patnja. Škotima niko nije hteo (verovatno jer nije ni smeo) da prigovara, a kamoli zabrani da nose kilt ovde. Nisu ih terali nazad u škotska četiri zida i govorili da nam narušavaju običaje.

E, ja nisam Škotlanđanin, ali mi se dopada ta divna provetrenost i ležernost. Za početak leti, a posle ćemo videti. Ne može se reći da imam ženskaste porive. Štaviše, delujem kao jedan od tih krkana sa Ostrva. Spreman sam da počnem da udovoljavam sebi iz čistog komfora, a nadam se da će me slediti svi, koje god razloge imali. Dok i najnapirlitaniji trandža ne bude slobodan da izgleda kako poželi!