Mrežnjača oka otkriva Alchajmera?
Rano otkrivanje Alchajmerovog sindroma je u fokusu velikog broja naučnika na Zapadu, čije stanovištvo u proseku postaje sve starije, a otkriće iz Minhena moglo bi da bude revolucija u dijagnostici „staračke senilnosti“.
Alchajmerov sindrom podrazumeva odumiranje ćelija mozga. To je i dalje bolest o kojoj se malo zna. Kada se uoče prvi simptomi, zaboravnost ili zbunjenost obolelog, to znači da su mnoge ćelije mozga već odumrle i da se napredovanje bolesti teško može zaustaviti.
Rešenje bi mogao da bude jedan jednostavan pogled u oči, tvrdi profesor Johen Herms sa minhenskog Instituta za neuropatologiju. Jer, sve što se dešava u mozgu oslikava se na mrežnjači oka.
Ako Herms uspešno završi svoje istraživanje, nastaće prava revolucija u dijagnostici opakog Alchajmera.
Sprava za dijagnozu je visoka tek pola metra. Liči na mikroskop. Pod ovu napravu smešten je miš sa ogromnim sočivima na očima. Skener emituje plavu svetlost i skenira oči. Na monitoru se prikazuje sivkasta zakrivljena površina iz čije sredine kreću fine linije. To je slika mrežnjače oka ovog malog miša.
„Ovde vidimo projekciju ćelija iz ganglija. Predivno…“ Herm ima jasnu viziju: pregledi mrežnjače će moći da otkriju same začetke alchajmerovog sindroma. To bi moglo da postane nešto sasvim normalno – kao što danas markerima rano može da se otkrije rak.
Skener pregleda mrežnjaču pacijenta i označava belančevinaste čvoriće. Oni su na monitoru prikazani drugačijom bojom i jasno vidljivi. Međutim, celo ovo istraživanje je trka sa vremenom.
Profesor Herms je pod pritiskom: u Nemačkoj se broj pogođenih ovom bolešću povećava – samo u nekoliko narednih godina biće dva miliona novoobolelih.
Uz to, i laboratorija, koja kompletno finansira istraživanja, daje Hermsu samo još godinu dana šanse. Do tada mora da ima konkretne rezultate.
„To je velika nada. Ali morate znati da trenutno u svetu između 20 i 30 hiljada istraživača radi na istoj stvari: traže neki kamen temeljac na kojem će u budućnosti počivati dijagnostikovanje alchajmera. A samo nekoliko naučnika ima sreću da dođe do otkrića koja čine njihov rad uspešnim“, objasnio je Herms.