Koštano tkivo krije rešenje muške neplodnosti!

Američki naučnici dokazali su da hormoni koji nastaju u kostima povećavaju koncentraciju testosterona u organizmu, što bi dodatno moglo da utiče na poboljšanje reproduktivnih sposobnosti muškarca.

Tim američkih naučnika koji je vršio istraživanje na muškim jedinkama labaratorijskih miševa uspeo je da dokaže da hormoni koji nastaju u koštanom tkivu povećavaju koncentraciju testosterona u organizmu.
Na taj način, povećava se njihova reproduktivna sposobnost, a stručnjaci su uvereni da se njihovo otkriće može primeniti i kod lečenja muškog steriliteta kod ljudi.

Autori istraživanja, grupa naučnika iz medicinskog centra Kolumbijskog univerziteta koje je predvodio Džerard Karsenti utvrdili su da, ukoliko se ćelije koštanog tkiva miševa onemoguće u produkciji hormona osteokalcina, dolazi do naglog smanjenja nivoa testosterona u krvi.
Takvi miševi imaju manje testise i u reprodukciji imaju dva puta manje potomaka.
Isto ograničenje, međutim, ne utiče na reproduktivnost ženki.
Rezultati istraživanja dokazuju da koštano tkivo ima funkciju ne samo u skeletnom sistemu, već je i izvor hormona, a verovatno učestvuje i u metabolizmu.
Otkriće te grupe naučnika otvara nove poglede na procese u ljudskom organizmu u kojima učestvuje koštano tkivo.
Naučnici smatraju da bi njihovo istraživanje moglo da se primeni u povećanju reproduktivnih sposobnosti muškaraca koji pate od steriliteta.
Naučno je već ranije potvrđen uticaj polnih žlezda na rast i razvoj koštanog tkiva, a grupa naučnika predvođena doktorom Karsenijem pokušala je da proveri da li postoji i obrnuta veza, uticaj kostiju na polne hormone.

U svom radu sa miševima naučnici su počeli od ćelijskih kultura njihovog koštanog tkiva i ćelija tkiva testisa. Međusobni uticaj ćelijskih kultura dovodi do oslobađanja dodatne količine testosterona u ćelijama testisa.

U daljim ogledima pokazalo se da ključnu ulogu u produkciji dodatne količine testosterona ima hormon osteokalcit i njegov receptor „GPRC6A“, koji se nalazi u muškim polnim žlezdama, ali ga nema u ženskim.
Stručnjaci smatraju da lekovi koji se primenjuju u terapiji hroničnih bolesti kostiju mogu da utiču na biohemijske procese i muške reproduktivne sposobnosti.
U svojim prethodnim radovima, Karseni je već dokazao da koštano tkivo može da bude aktivirano u procesima metabolizma, produkciji insulina, formiranju mase tela, preradi glukoze, procesima u vezi sa starenjem organizma.
„Smatramo da kosti nisu samo žrtve u procesu starenja, već da mogu da budu i aktivne komponente koje učestvuju u propadanju organizma“, zaključio je Karseni.