Perfekcionizam: Vrlina ili mana?

Iako je perfekcionizam u poslovnom smislu pozitivna osobina, a veliki broj ljudi voli da se tako i naziva, ovaj vrednosni sistem ima i dosta negativnih strana, upozoravaju psiholozi. Glavno obeležje perfekcionista je da on nije zadovoljan time kakav je, već ima stalan poriv da se dokazuje i poboljša.

Problem se javlja jer, nebitno koji cilj perfekcionista dosegne, osećaj zadovoljstva je samo privremen.

Karakteristike perfekcionista:

• Smatraju da bi bili mnogo zadovoljniji sobom da uspeju da promene neke stvari
• Bez obzira šta su postigli, zadovoljstvo i sreća traju mnogo kraće nego što su očekivali
• Veruju da se sreća i unutrašnji mir mogu postići samo ako sve sve odvija po planu
• Ako stvari pođu po zlu, doživljavaju to kao svoju krivicu
• Smatraju da se rad i upornost ne računaju i da je jedino merilo uspeha rezultat
• Izuzetno ste takmičarski raspoloženi u skoro svemu što rade
• Zamišljaju kako će vam se drugi diviti nakon što ostvare neki cilj

Ako ste se prepoznali u većini ovih rečenica, velika je verovatnoća da ste perfekcionista, što može imati posljedice na vaše raspoloženje i društveni život.

Problemi u ljubavnim odnosima
S perfekcionistom u ljubavnom odnosu može biti vrlo teško. Zahtevi su im obično veliki i često nerealni, pa se zbog toga njegovi partneri osećaju „nedoraslo“ i pod pritiskom. U vezama se perfekcionisti često osećaju razočarano, ljuto i puni su zameranja jer im se čini da druga strana ne udovoljava njihovim zahtevima jer ih ne vole toliko da se više potrude. U prijateljstvima su perfekcionisti velika podrška, ali znaju da preteruju s ulogom savetodavaca.

Napetost i iscrpljenost
Perfekcionista živi sa stalno prisutnim osećajem napetosti, koji je usmeren na to što treba da uradi, koje ga obaveze čekaju i strahova da li će ih dobro ispuniti. Obrambeni mehanizam perfekcionista na napetost reaguje s još više rada, zbog čega su iscrpljeni i fizički i psihički.

Osećaj srama
Perfekcionista obično nema tolerancije na nered i lošu organizaciju. Oni veruju da ako spolja ne izgleda sve organizovano i „na mestu“ da je to zapravo odraz unutrašnjeg srama, objašnjavaju psiholozi. Stide se obično svoje okoline odnosno da će ona otkriti njihove slabosti ako vide nered u njihovom stanu ili otkriju bilo kakav „neuspeh“.

Sreća se mora „zaraditi“
Sitničavost i opsednutost detaljima posledica su preterane samokritičnosti i izražene ambicije. To stvara začarani krug pritiska na sebe koji nikad ne popušta, a zasniva se na verovanju da se sreća „ne događa, već se mora zaslužiti“. Iako su ljudi često ponosni na svoj perfekcionizam i ističu ga kako bi pokazali da su bolji od drugih, u pitanju je poremećaj zasnovan na pogrešnim uverenjima, složni su psiholozi.