Lepota, zdravlje, sreća…

Uzajamno povezani, dakako!

Jao, zašto ti pogrešno govoriš svim onim ženama da je super biti lepa, zgodna…“, osula je jedna moja prijateljica paljbu na mene. Nisam ni pokušao da se branim jer je napad neosnovan iz više razloga.

Prvo – tačno je da je dobro biti lep i zgodan. Kao što je bolje biti bogat nego siromašan, sit nego gladan a drugo – ja nikad nisam rekao da je to što si lepa i zgodna završen posao. Lepa si, sedi dole, uživaj! Nije tako.

E, sad… to što većina lepih i zgodnih žena tako doživljava svoj „talenat“ ja uopšte nisam kriv. Naprotiv! Ja sam samo možda imao maaaalo razumevanja za to što lepotice nisu stigle da se izgrade u drugim pravcima i dimenzijama jer smo zaključili da je nadudženost celodnevni posao. Dakle, za nesreću lepotica uglavnom su krive one same jer im se linija manjeg otpora još davno jako dopala pa ne silaze sa nje. I kukaju!

One koje su više dobile na tacni, trebalo bi da imaju obavezu da više ostalog vremena posvete „nadgradnji“. Isto tako, one koje su malo previše otišle u „netelesno“ mogu maaalo da se vrate pred neku površinu koja omogućava odraz.

Nikad ne bih ni želeo da su svi prelepi. Više bih voleo da su svi pametni, ali ono što bih najviše voleo, a još nekako mu i dođe najrealnije, je da se te dve stvari ne posmatraju kao međusobno isključive.