Više proteina ne znači više mesa

Meso, mleko i njihove prerađevine su najčešće jedine stavke na spisku kada je potrebno povećati unos proteina. Nutricionisti naglašavaju da je to potpuno pogrešno jer postoje brojne nemirnice biljnog porekla koje obiluju traženim materijama.
Proteini su važan deo ljudske ishrane i stručnjaci sve češće podsećaju da oko 15 odsto dnevnog unosa hrane treba da čine namirnice bogate belančevinastim materijama. Istovremeno, sa svih strana stižu vesti da je po zdravlje veoma štetno jesti velike količine mesa, a zanemarivati sveže voće i povrće.
Kako onda, pitaju se mnogi, balansirati svoju ishranu da proteina bude dovoljno, ali da to ne bude hrana koja će narušiti zdravlje?

Veoma lako, uzvraćaju dijetolozi i navode kikiriki, grašak, avokado, kokos, cveklu, ovas i integralni pirinač kao samo neke od odličnih, biljnih izvora belančevina.
Svež ili smrznut grašak je bogat vlaknima, vitaminima K i C, mineralima. Oko pet odsto njegove mase čine visokovredne proteinske materije. Ipak, kako bi telo bilo snabdeveno svim amino kiselinama tokom dana trebalo bi uneti i nešto sira ili neke druge „proteinske“ namirnice.
Resveratrol, antioksidant koji štiti srce, a ima ga u crnom vinu takođe se u priličnim količinama nalazi i u kikirikiju.

Puter od kikirikija sadrži čak 28 odsto belančevina, a tu su i važne mononezasićene masnoće koje na isti način štite srce od kardiovaskularnih bolesti.

Karakteristika azijske kuhinje je kokosov orah ili kokosovo mleko u slanim jelima. Stručnjaci, međutim, ističu da nije važno da li je reč o poslastici sa kokosovim brašnom ili slanom zalogaju, ali prednost, naravno, uvek daju svežim, termički neobrađenim aromatičnim parčićima ili mleku
Integralni pirinač, iako prvenstveno namirnica bogata ugljenim hidratima, sadrži priličnu količinu vlaknastih i proteinskih materija.

Osim proteina, u avokadu ima dosta vlakana, koja olakšavaju probavu. Iako je to neuobičajeno za voće, zeleni plodovi sadrže ugljene hidrate i proteine, ali i omega-6 esencijalne masnoće, što može smanjiti nivo lošeg holesterola u krvi. Količina proteina u avokadu je neznatno manja nego u punomasnom mleku.

Bogata antioksidantima među kojima se posebno ističe betanin sa antiupalnim svojstvima i sposobnošću da podstiče rad jetre, cvekla je idealan izvor proteina. Samo šest manjih korenčića zameniće komad belog pilećeg mesa kada je o belančevinama reč.
Ovas pruža osećaj sitosti tokom više sati, sadrži mangan, selen i čak tri odsto proteina.
Zato sledeći put kada pomislite da bi trebalo pojesti nešto proteinsko, nemojte odmah krenuti put mesare.