Uspeh neće izostati ako se dovoljno borite

Mlade naučnice Ljubica Harhaji Trajković, molekularni biolog, i matematičar Dragana Cvetković Ilić dobitnice su nacionalnih stipendija u okviru programa Žene u nauci, koje su po prvi put dodeljene u Srbiji. Program je pokrenut na inicijativu kompanije L’Oréal i Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO, a sproveden uz podršku ministarstva za nauku i tehnološki razvoj

Početak
Dragana: Matematika je oduvek bila oblast koja me je najviše privlačila, pa o alternativnoj profesionalnoj orijentaciji nisam ni razmišljala. Nikada nisam pravila dugoročne planove, ali sve je dolazilo na svoje mesto kao rezultat rada, a pre svega rezultat ljubavi prema matematici.
Ljubica: Kad sam bila mala, htela sam da budem slikarka, modna kreatorka, gimnastičarka i penzionerka. U osnovnoj školi sam imala divnu nastavnicu biologije, koja me je naučila kako treba da učim i razmišljam, pa sam još tada odlučila da ću studirati molekularnu biologiju. Kasnije su me privlačile i medicina, matematika i psihologija.

Vredi boriti se
Dragana: Kada volite ono što radite, rad predstavlja uživanje. Naravno, to ne znači da mi je uvek sve bilo lako i jednostavno. Nailazili su i izuzetno naporni periodi, ali i prolazili. Nisam imala utisak da se nečeg odričem ili da nešto propuštam. Vremena za sve ima, samo se treba lepo organizovati.
Ljubica: Bilo je mnogo neprospavanih noći pred ispite i dosta teških trenutaka na poslu. Padalo mi je na pamet da pobegnem od svega, ali nisam. I evo me sad, dobila sam stipendiju Za žene u nauci i dajem intervju za novine. Izgleda da se ipak isplatilo.

Nagrađeni projekat
Ljubica: Naziv projekta je Uloga autofagije u rastu, metastaziranju i hemoterapiji melanoma. Autofagija je proces u kome ćelija „jede“ svoje delove. Osnovna ideja projekta je da se stimulacijom citotoksične ili inhibicijom protektivne autofagije pojača ubijanje tumorskih ćelija melanoma postojećim i eksperimentalnim citostaticima. Drugi deo projekta bi proučavao ulogu autofagije u rastu i metastaziranju melanoma, jer se o tome još uvek ne zna gotovo ništa.
Dragana: Na konkursu za dobijanje nacionalnih stipendija predstavila sam nekoliko interesantnih tema iz trenutno aktuelne teorije
Generalisanih inverza, kojom se bavim zajedno sa mojim kolegama sa fakulteta, prvenstveno profesorima i mentorima prof. dr Vladimirom Rakočevićem i prof. dr Draganom Đorđevićem. Da nije bilo njihove velike podrške, prijateljske i profesionalne, sve bi išlo mnogo teže.

Šta posle stipendije
Ljubica: Deo novca već smo potrošili na plazmide kojima ćemo genetski modifikovati sposobnost tumorskih ćelija da uđu u autofagiju, što je neophodno za realizaciju nagrađenog projekta. Osim toga, planiram da radim i na obimnijem četvorogodišnjem projektu koji se bavi sličnom tematikom, a koji će finansirati Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Dragana: Planiram da nastavim da se bavim naukom, a stipendija je dobrodošla jer će mi omogućiti učešća na naučnim skupovima u inostranstvu, koja inače sebi ne bih mogla da priuštim.

Finansijska motivacija
Dragana: Kada sam počela da radim kao asistent na fakultetu, moja plata je bila manja od cene mesečne karte na relaciji Vladičin Han-Niš. Njome nisam mogla da platim ni stanarinu u Nišu, a kamoli nešto više od toga. Dakle, nije bilo nikakve finansijske motivacije. U Vranju su mi nudili posao u pošti i platu veću nego na fakultetu, ali tu ponudu sam odbila. Moja jedina motivacija bila je ljubav prema ovom poslu. Na sreću, roditelji su me izdržavali i nakon diplomiranja. Danas su uslovi za rad na fakultetu daleko bolji, a i finansijska situacija je bolja nego što je bila.
Ljubica: Kada sam odlučivala čime ću se u životu baviti, nisam razmišljala o novcu, samo sam htela da radim ono što volim. Nisam imala velika očekivanja, pa sam relativno zadovoljna platom. I u nauci ima ljudi koji dobijaju manje, ali i onih koji dobijaju više novca nego što zaslužuju.

Zaposlena mama
Ljubica: Teško je raditi i biti majka čime god da se bavite. Trudim se da se organizujem što bolje i da šminkom sakrijem podočnjake. U odgajanju sina koji ima dve i po godine puno mi pomaže porodica, naročito majka. Ponekad odlazim na koncerte ili u bioskop.
Dragana: Bila bih neiskrena kada bih rekla da uvek sve stižem. Teško je uskladiti porodicu i posao, pogotovo kada ste žena. Imam dve male devojčice, Anu (4) i Lanu (1) koje zahtevaju, ali i zavređuju mnogo suprugove i moje pažnje, one su nam na prvom mestu. Često zovemo u pomoć „baka-deka servis“ i onda je sve lakše.

Beauty
Dragana: L’Oréal proizvode sam koristila i pre dobijanja stipendije, jer su među najkvalitetnijim na našem tržištu, ali sada su mi još draži.
Ljubica: Kada na posao odem nenašminkana, svi misle da sam bolesna, te se trudim da uvek budem sređena. (smeh) Za negu koristim proizvode Nivea, uvek stavljam tečni puder bez ulja Clinique ili Revlon. Od L’Oréala sam, pored novčane nagrade, dobila i kozmetičke proizvode. Naročito su mi se dopali šampon i regenerator za kosu iz kolekcije Kerastase resistance.

Fashion
Dragana: Najprijatnije se osećam u farmerkama i trenerkama. Naravno, za posao se odevam u skladu sa propisanim „dress codom“. Profesor treba da bude profesor i likom i delom.
Ljubica: Moja profesija ne zahteva „dress code“, pa se privatno i na poslu oblačim isto. Volim da kombinujem tamne boje: ljubičastu, zelenu, teget, braon, bordo i sivu. Često nosim suknje i haljine, ali štikle gotovo nikad.

Poruka ženama u Srbiji
Dragana: Treba se boriti. Uspeh neće izostati!
Ljubica: Ne odustajte od svojih snova! Ako radite na mestu gde ne možete puno toga da naučite ili gde se ljudi loše ponašaju prema vama, skupite hrabrost i promenite radnu sredinu. Jednog dana ćete sigurno biti srećne zbog te odluke, naročito ako ste je donele na vreme.  

Tekst: Eva Čubrović Foto: Shutterstock, privatna arhiva