Sve tajne mirisa

Kada su i zašto ljudi počeli da upotrebljavaju parfeme? Na koje ih sve načine koriste? Pravo mesto da se otkriju odgovori na ova pitanja jeste Muzej parfema. zato nas je Lenor na promociji svoje najnovije linije omekšivača Lenor Parfumelle poveo u zanimljivu avanturu u gradić Gras na Francuskoj Azurnoj obali.

Zamislite da se jednog tmurnog i oblačnog dana, koji miriše na hladnoću i vlagu, popnete u avion i uveče sletite na Azurnu obalu. Noć je, ali ste još iz aviona razabrali bleskanje mora i ugledali svetla – Nica i Kan. Izlazite iz aerodromske zgrade, mračno je pa ne vidite mnogo, ali zato… Taj miris! Kao da mirišu zvezde! Slankasta aroma mora, palme, četinari i mešavina aromatičnog bilja – od lavande do žalfije i ruzmarina. Sam miris vredan je pređenog puta.
Često je miris dovoljan da nam probudi sećanja na davno prošla vremena, zaboravljene događaje, drage ljude… Mnoge žene tvrde da se osećaju „kao gole“ kada zaborave da nanesu kap „svog“ parfema. Ta opsesija mirisima nije pomodarstvo – i najstarije civilizacije imale su poseban odnos prema njima. A ako želite da saznate kako je sve počelo, pravo mesto je – Muzej parfema.

Ovako su bočice parfema izgledale u antičko doba.
Mirisi su tada bili sredstvo komunikacije s bogovima

Ovaj zanimljivi muzej nalazi se u Grasu nadomak Kana, gradiću u kojem je sve u znaku parfema, a bočice sa mirišljavom tečnošću stanovnicima su glavni izvor prihoda. Jedni uzgajaju cveće i aromatično bilje, drugi su zaposleni u parfemskoj industriji, treći imaju svoje „parfumerie” u kojima možete kupiti originalne parfeme lokalnih proizvođača, eterična ulja biljaka koje rastu u okolini, naparfimisane sapune ili, pak, neki od najpoznatijih svetskih parfema. Kada je u pitanju važnost parfema u životima stanovnika Grasa, ništa se ne menja – već vekovima.

Neseser Marije Antoanete: kraljica nikuda nije išla bez njega, čak ni kada je morala tajno da pobegne iz Versaja

Zašto je baš Gras postao centar parfemske industrije? Kustoskinja muzeja nam je objasnila da su se upravo u tom mestašcu, smeštenom između Mediterana i Alpa, stekli svi povoljni uslovi za to. S jedne strane, blizu su Italija i Španija, dakle, lokalitet je bio pogodan za putovanja i trgovinu. S druge strane, podneblje je takvo da u njemu uspevaju sve te mirisne biljke. I na kraju, ono što je možda presudilo – u Grasu ima mnogo vode. Dovoljno je da zabodete lopatu nekoliko puta u zemlju i naići ćete na vodu. „Ali, hajde da se vratimo još dublje u prošlost da bismo saznali zašto su i na koji način ljudi koristili parfeme nekad, a kako to čine danas“, predložila je.

U Grasu je sve u znaku cveća: jedna od uličica starog grada

Zašto volimo parfeme?

Korak bliže bogovima U antičko doba mirisi su igrali važnu ulogu u različitim obredima – oni su bili sredstvo komunikacije sa bogovima. U starom Egiptu balzamovanje je bilo nezamislivo bez parfema. Starogrčki vojnici nisu se odvajali od svojih mirišljavih bočica, jer su razmišljali otprilike ovako: loš miris znači bolest, nesreću, smrt. Dobar miris priziva zdravlje, snagu potrebnu u bici, život. Dakle, za njih je parfem značio – opstanak, preživljavanje.

Terapeutske moći U mističnom srednjem veku ljudi su se oslanjali na terapeutske moći biljaka. Neka od srednjovekovnih otkrića o lekovitim svojstvima biljaka i danas se koriste u alternativnoj medicini, aromaterapiji i srodnim disciplinama.
 
Taaako seksi Od 18. veka parfem je postao moćan instrument zavođenja i, barem za neke – deo svakodnevne toalete.
 
Ljubav prema parfemima je univerzalna! Iako su u primitivnim civilizacijama načini da se ljudi namirišu bili različiti (dim, trljanje aromatičnog bilja, masaža uljima, mirišljavi nakit),tehnologija ekstrahovanja mirisne esencije iz biljaka poznata je u svim kulturama.

Tekst: Jasmina Ubiparip Foto: PR, privatne fotografije