Vreme je da ponovo budem srećna!
Da li se i vama desilo da ne znate šta da radite? Ne vidite jasno put pred sobom. Još manje znate šta bi valjalo preduzeti. Zbunjeni ste. Nesigurni. I kako vreme neumitno prolazi, sve više se plašite. Šta će biti sa mnom?! Nema šta ni da vam ne ide od ruke, kad i ne dolazite u priliku da se bilo šta pokrene. Život vam prolazi u par kvadratnih metara svoje kože. Vrtite se u začaranom krugu, iz koga ne vidite izlaz. Iz dana u dan, sve je isto. Kao da ste zarobljeni u sopstvenoj koži.
Osećaj mi je dobro poznat i vrlo blizak, stoga slobodno mogu da vam kažem – ne brinite, sve je to normalan proces razvoja!
Cela prošla godina protekla mi je pod ovakvim oblakom, kao velikim opterećenjem. Osećala sam se kao Pi (knjiga/film Pijev život). Sama u čamcu, nasred nepreglednog okeana.
Obično ne volimo ovakve periode i trudimo se da ih izbegnemo. Ali upravo u ovakvim trenucima, kad se osećamo zaglavljeno i ne znamo šta nam je činiti, duboko u nama se dešavaju tektonski poremećaji i stvaraju uslovi za korenitim promenama u našem životu. Takve promene se ne dešavaju brzo već stihijski ali su suštinske i trajne.
Očigledno, potrebno je vremena da se stvori plodno tle za ovakvim promenama u našem životu. Kad uspostavimo ravnotežu u materijalnom i duhovnom razvoju, ’što na nebu, to na Zemlji’ (Hermesov zakon), stvaramo uslove za daljim stabilnim rastom. Baš kao što se drvo razvija u prirodi.
Međutim, ponekad naš um zna da nas zavara. Igrajući zakulisne igre, stvara lažni privid koji nas drži zaglavljenima u magli, sprečavajući nas da idemo napred. Način da izbegnemo nepoznato. A upravo da bismo napredovali, treba da izađemo iz poznatog nam okruženja, da istupimo iz zone komfora.
Lako i neosetno dopadnemo šaka rutine. Radimo iste stvari iz dana u dan. Unapred znamo šta će se sledeće desiti. Nema iznenađenja. Sve dublje uranjamo u poznato nam okruženje i mislimo da držimo sve pod kontrolom. Predvidivost životnih okolnosti stvara sve deblji obruč zone komfora oko nas i mi prestajemo da rastemo i napredujemo u životu! Kad prestanemo da se razvijamo, prestajemo da živimo. Postajemo hodajući mrtvaci. Jedini moguć pravac životnog razvoja je kroz nepoznato – ljude, okolnosti, situacije.
Onoliko koliko smo sposobni da se otvorimo za nepoznato, toliko smo slobodni.
Većinu nas uhvati strah i panika kad dođemo do tačke da ne znamo šta i kako dalje. Po glavi nam se roje kojekakve zle misli koje nam samo oduzimaju snagu. Neki iz straha, očajnički pokušavaju da usmere svoj život u pravcu koji im ne prija i pokazuje se pogrešnim, samo zato što smatraju nešto ipak treba na silu da urade. Kad delujemo iz straha, protivnom svom osećaju i prirodnom razvitku, upadamo u situacije koje nas sve više plaše. Kad ne znamo šta da radimo, radeći sve ono što smo do sada radili samo još više stvaramo onoga što smo i do sada imali. Problema.
U takvim trenucima prividne nejasnoće bilo bi dobro da zastanemo i oslušnemo glas koji dopire iz dubine naše duše. On zna. Potrebno je da skupimo dovoljno hrabrosti da bismo ga poslušali, odbacili strah od mogućih posledica i dalje ga sledili.
Ponekad je za to potrebno vremena. Verujte mi, vredi ga sebi dati. Mnogima, gorimo od nas smo ga davali, a na kraju nismo dobili ono što smo hteli. Ovaj put hoćemo jer naš unutarnji deo nas dobro zna šta nam je potrebno i treba činiti. Na nama je da ga prihvatimo, prigrlimo kao najbližeg prijatelja, koji nam sigurno želi dobro i nastavimo putem koji nam otvara.
Kad god nisam znala šta da radim i trudila se da odluku donesem na silu, samo sam se vrtela u krug. U jednom trenutku um kaže jedno, već u sledećem nešto sasvim drugo. Um strahu robuje. Sva sreća, moje nesvesno zna mnogo bolje od mog svesnog uma. Treba mu se prepustiti i poslušati ga.
Kad god sam iz straha delovala, samo sam više problema sebi stvarala. Sve što je bilo potrebno je da dopustim sebi da budem ono što jesam, a to zahteva vremena, znanja i umeća. Naš život se razvija iz semena, kao klasje pšenice. A znamo šta sve treba da se uradi dok ne dođe do žetve. Najviše od svega, potrebno je da imamo poverenja u sebe. Da verujemo u sebe, bez obzira na sve.
Tako da kad dođe vreme da ne znate šta da radite, jednostavno prepustite se trenutku i proživite ga kako najbolje umete, dok odluka se sazri u vama. Svakom čekanju dođe kraj. Neka vam godina bude blagorodna! Budite ono što jeste! Hristos se rodi!
I ove nedelje, italijanska kozmetička kuća Collistar daruje vredne poklone vernim i kreativnim čitateljkama moje kolumne.
Pišite nam o tome kako se borite sa sobom i preprekama koje se u životu rađaju. Verujete li sebi ili odrazu u ogledalu? Robujete li granicama svog uma ili nalazite načine da ih prevaziđete?
Vaša tri najinteresantnija odgovora, u vidu komentara na kolumnu (najviše 1.000 karaktera), pošaljite do petka, 10.1.2014., u 12.00 časova.
Tročlani žiri, u sastavu Jelena Konstantinović, brand manager, Lidija Ćulibrk, glavna i odgovorna urednica magazina Lepota&Zdravlje i moja malenkost izabraće najkreativnije odgovore, prema svojoj proceni.
Imena dobitnika biće objavljena u narednoj kolumni, u ponedeljak, 13.1.2014. Pokloni se podižu, uz ličnu kartu, u Jasmin radnjama, najbližim mestu boravka dobitnika, o čemu će biti naknadno obavešteni. Svaka čitateljka može poslati samo jedan odgovor u vidu komentara.
Ove nedelje Collistar poklanja biorevitalizujući anticelulit koncentrat sa efektom mezoterapije, intenzivni serum protiv celulita, sa efektom ultrazvuka i superkoncentrovani noćni tretman protiv celulita.
Zadovoljstvo mi je da objavim da su prošlonedeljne dobitnice Collistar poklona čitateljke koje su svoje komentare potpisale kao Sandra, Jelena i Duda Stefanović. Od srca im čestitamo i želimo sve najbolje u Novoj godini!
Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations