Tamara Ognjević: Zdrav je samo srećan čovek

Piše: Brankica Treskavica

Na konferenciji „Formule vitkosti i zdravlja“, koju organizuje magazin „Lepota i zdravlje“, jedna od učesnica biće i Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, gastroheritolog i književnica.

Poslednjeg radnog dana ove nedelje, Tamara nam otkriva svoju formulu vitkosti i zdravlja:

– Vitkost u sprezi sa zdravljem je normativ našeg vremena, takoreći estetsko-medicinska maksima koja podrazumeva određeni način života i ishrane, ali ne i harmoničan odnos duševnog i telesnog zdravlja. Telo je samo „fasada“ iza koje se kriju mnogo suptilniji i složeniji mehanizmi. Nije dovoljno da budemo vitki da bi smo zaista bili zdravi. Mislim da je to pogrešna premisa, koja ne garantuje ukupno zdravlje. Jer, da bi čovek bio zaista kompletan i da bi se dobro osećao mora da, pre svega, bude srećan.

U mom slučaju to znači zadovoljstvo svim mojim životnim izborima. Dugo mi je trebalo da otkrijem da je svet umetnosti i nasleđa – moj svet i da volim da „šetam“ kroz različite epohe i razmišljam o umetničkim delima, ljudima i događajima iz neke druge vremenske dimenziji. Posebno zadovoljstvo nalazim u trenutcima kada priče iz tog sveta prenosim svojim savremenicima.

Uverena sam da polovina frustracija savremenog čovečanstva dolazi iz nezadovoljstva poslom, koji ljudi rade samo zato da bi preživeli ili da bi zadovoljili društvene standarde. Drugi deo frustacije je nametnuta estetika, koja diskvalifikuje svakoga ko se ne uklapa u idealne dimenzije. Oba ova momenta čoveka ponovo svode na „fasadu“, na imidž i status, i teraju ga da često bude depresivan, jer ni najrigoroznijim vežbama, dijetama, plastičnim operacijama i drugim pomagalima ne može da dostigne normu moderne „estetike“.

Moj stav je da volim sebe ovakvu kakva jesam i da budem zahvalna na činjenici da sam baš takva. Radujem se prirodi, starim gradovima, dobrim knjigama i filmovima, putovanjima, dugom gledanju u nebo i činjenici da me podjednako ispunjavaju i tiha osamljena meditacija u prirodi i ćaskanje sa drugaricama uz neku aromatičnu kafu.

Mislim da je svet čudesan baš zato što je različit i da bi bilo dosadno kada bismo svi izgledali i mislili isto. Biti zdrav znači biti zadovoljan pre svega sobom, a kada je reč o hrani, ako ne hranimo strahove i stresove, brige i nezadovoljstva, onda je koncept jako individualan. I tu čovek treba da pažljivo osluškuje sebe. Neko će, poput jedne moje prijateljice, biti celovit tek uz krvav biftek i čašu jakog crnog vina, dok će neko drugi, poput moje bliske rođake, uživati u tanjiru hrskavog, ukusnog povrća uz limunadu zaslađenu medom. U oba slučaja reč je o vitkim osobama, neopterećenim klišeima o ishrani koje neumorno propagiraju mediji. Hrana koju su izabrale je kompatibilna njihovoj prirodi – i telesnoj, i duševnoj, i duhovnoj.

Onog trenutka kada sam shvatila da osluškivanje sopstvenog unutrašnjeg glasa daje prave rezultate i da su svi odgovori u meni – dogodio se kopernikanski zaokret. Kada čovek nauči da voli i sluša sebe sve postane jako, jako jednostavno.

Program konferencije „Formule vitkosti i zdravlja“ možete pogledati OVDE.