Hrana koja vas čuva od prehlade

Redovna upotreba fermentiranih mlečnih proizvoda sa niskim procentom masnoće, kao što su jogurt ili sir, može redukovati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 25 odsto – pokazali su rezultati istraživanja Univerziteta Kembridž.

Kada određene namirnice ostavimo da fermentiraju, dobre bakterije i gljivice obavljaju ‘predprobavu’. Tačnije, ti mirkobi jedu hranu pre nas, uništavaju šećere i skrob te olakšavaju absorpciju hranljivih materija.

Pojedine namirnice oslobađaju mlečnu kiselinu, prirodni konzervans koji u crevima stimuliše rast dobrih bakterija. Fermentirana hrana tako postaje prirodni probiotik.

Spasioci imuniteta

Uloga bakterija u zdravlju sve više privlači pažnju javnosti posljednjih godina. „Između 70 i 80 odsto naših imunoloških ćelija nalazi se u crevima“, kaže Alison Klark iz Britanskog saveza dijetetičara. „Fermentirana hrana stimuliše bakterije koje poboljšavaju imunitet. Dakle, nekome ko pati od kašlja i prehlade, oni mogu pomoći„, dodaje ona.

Zagovornici fermentirane hrane tvrde da su antibiotici i antibakterijski proizvodi za čišćenje snizili količinu dobrih bakterija u crevima, na štetu zdravlja. Oni preporučuju fermentiranu hranu uključujući i masline, meso i sireve, za jačanje imuniteta, borbu protiv alergija pa čak i gubitak težine – jer podstiču probavu i pružaju osećaj sitosti.

Studija objavljena 2011. godine otkrila je da bakterije mlečne kiseline mogu pomoći, između ostalog, imunološkom sistemu: štitite od dijareje, pomažu kod čira želuca, te smanjenju pojavu alergija. Povrće, posebno kiseli kupus i krastavci, su bogat izvor ovih bakterija. Sve popularniji je i kefir te kombuča (fermentirani čaj), koji takođe sadrže mlečnu kiselinu.

Izvor: magazin.hr